Kombajni u niskom startu - očekuje se dobar rod pšenice, poljoprivrednici strahuju od niske otkupne cene

Iznad prosečni prinosi gotovo su postali garancija da otkupnom cenom niko neće biti zadovoljan. Situacija je posebno nezgodna u periodu godine u kome poljoprivrednici očekuju prvi novac.

Agronom Aleksandar Jurišin kaže da bi žetva trebalo da krene negde oko 20. juna, prvo repica, ječam pa nakon toga pšenica.

"Zasejano je više površina pod strnim žitima nego prošle godine, a prinos u ovoj sezoni zaista možemo da očekujemo na visokom nivou. Na nekim terenima 8, čak i 9 tona po hektaru", rekao je Jurišin.

Branislav Cukić iz Barande kaže da će najverovatnije ostaviti pšenicu i sačekati porast cene na 23, 24 dinara od čega očekuje neku zaradu.

"Generalno lagerujem, prodajem zavisno od cene ili potrebe kada dođu naplata repromaterijala i ostalo. Tada neki deo mora da se proda, neki deo, sačekaćemo za kasnije", objasnio je Aleksandar Lukić iz Stepojevca.

Pšenica će i na globalnom nivou imati iznadprosečan rod, kažu najveće monitoring agencije. Ali kažu i to da će i globalna potrošnja biti povećana, pa u dobrom rodu ne treba tražiti izgovor za pad cene.

Na svetskim berzama pšenica trenutno košta 200 evra po toni, u Srbiji se plaća 17 do 19 dinara po kilogramu.

Žarko Galetin agroekonomski analitičar ističe da je situacija takva da će imati jedan sasvim dobar prinos, rod koji će biti negde preko 3 miliona tona što, kako kaže, konsekventno vodi i većoj ponudi i da bi ta cena u vreme žetve bila oko 20 dinara po kilogramu.

"Prošle godine je ta cena iznosila u vreme žetve negde oko 21, 21 i po dinar. U svakom slučaju poljoprivredni proizvođači koji imaju finansijsku kondiciju i koji mogu da izdrže za određeni vremenski period, preporuka je da ne prodaju sada već da sačekaju kasniji period kada taj prvi cenovni pik dođe, tamo u novembru ili decembru", objasnio je Galetin.

Kao i uvek, najviše će zaraditi oni sa najvišim prinosima, najvećim površinama i sopstvenim skladištima. Ali u Srbiji oko 120.000 gazdinstava pšenicu seje na površini manjoj od 5 hektara.

Njima ostaje da se nadaju da će početi da funkcioniše sistem javnih skladišta u kome neće biti zloupotreba sa robnim zapisima, da će država i ove godine interventno otkupiti deo roda za 10 do 15 odsto višu cenu od tržišne, da će Srbija konačno prestati da bude retka zemlja u kojoj otkupljivači nisu dužni da pšenicu razvrstavaju po kvalitetnim grupama.

Čedomir Keco iz udruženja "Agroprofit" kaže da je mali broj onih koji razvrstavaju pšenicu po kvalitetnim grupama, a oni koji to i rade nekada ne obračunaju taj kvalitet i dobavljaču robe. 

"Dobro je što je u otkup pšenice uključeno sve više zemljoradničkih zadruga međutim one nemaju sve mogućnosti za razvrstavanje pšenice po kvalitetnim grupama i to bi valjalo da se učini, jer njih skoro 1.000 učestvuje u tom sezonskom otkupu pšenice", zaključio je Keco.

Godišnja potrošnja pšenice u Srbiji, uz potrebne rezerve iznosi oko 1,2 miliona tona. Od toga, za hlebno brašno preradi se oko 850 hiljada tona zrna. Potrošnja hleba po stanovniku pada, a po najnovijoj računici iznosi 86 kilograma godišnje.