Recesija u Nemačkoj i saradnja sa Srbijom – da li će tržište krenuti putem bika ili putem medveda

Najvećem ekonomskom partneru Srbije, Nemačkoj – srpska privreda je 44. partner. Najveći udeo u toj razmeni ima automobilska industrija: polovina proizvoda autoindustrije iz Srbije izvozi se u Nemačku, a značajan udeo imaju i agrar, odnosno proizvodnja hrane, i hemijska industrija.

U Berlinu kažu da recesija u Nemačkoj jeste uticala i na privrednu razmenu dve zemlje, ali ne dramatično.

Član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Aleksander Markus podseća da u Srbiji posluje 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje su otvorile više od 80.000 radnih mesta.

U periodu od 2018. do 2024. godine, ekonomska razmena se udvostručila.

"Kako je u Nemačkoj sada recesija, ta razmena neće biti u istoj meri. Ipak, nemačke kompanije plaćaju 31 odsto više od konkurenata u Srbiji. U nekim sektorima imaju i tri puta veću efikasnost po radniku, tako da bez obzira na uspone i padove – uveren sam da ćemo imati pozitivan ishod", ističe Markus.

Kriza automobilske industrije i drugi pravci saradnje

Recesija koja je zahvatila nemačku ekonomiju pre dve godine ogleda se u krizi automobilske industrije, pa privreda traži i druge oblasti i modele za saradnju.

O novim mogućnostima najviše se govori u Frankfurtu, finansijskom centru Nemačke, gradu u kojem i Privredna komora Srbije ima svoje predstavništvo.

Jugoslav Mišković iz Predstavništva Privredne komore Srbije u Frankfurtu navodi da nemačka privreda uglavnom ima interesovanje za metaloprerađivačku industriju, pa se u tim sektorima uglavnom i traže srpska preduzeća koja bi se uključila u lanac potencijalnih dobavljača.

"Naravno, tu je i agrar, ali ja bih na prvom mestu istakao upravo IT branšu. Nemačka privreda ima veliko interesovanje, s obzirom na to da Nemačka ima zastoj u svojoj digitalizaciji. Što se tiče uključivanja našeg IT sektora, naročito u oblasti veštačke inteligencije, Nemačka pokazuje veoma veliku zainteresovanost", naglašava Mišković.

IT industrija ima značajan potencijal za saradnju

Jirgen Racinger iz Privredne komore Frankfurta smatra da postoji značajan potencijal za saradnju u oblasti IT industrije i razvoja veštačke inteligencije, jer Srbija ima dobru strukturu svojih IT kompanija.

"Na to ćemo se fokusirati u oktobru, kada organizujemo zajednički događaj sa Privrednom komorom Srbije i kada planiramo da startapove iz Srbije, naročito one iz IT industrije, povežemo sa kompanijama u ovom regionu", najavljuje Racinger.

Dve privredne komore partneri su već 20 godina, a kuriozitet je da je srpsko predstavništvo smešteno u zgradi Frankfurtske berze.

Najveća nemačka berza, najveća evropska kontinentalna berza i jedna od najvećih u svetu, istovremeno je i jedna od najstarijih. Ovde sa ponosom ističu da su osnovani 1585. godine.

Ipak, bez obzira na trajanje i uticaj, nije imuno ni na društvena kretanja. Od prilika u društvu zavisi da li će tržište krenuti putem bika ili simbolički – putem medveda. U prevodu: da li će doći do rasta ili opadanja.

Berza radi bez obzira na društvene prilike

Bilo da akcije rastu ili padaju – berza svakako radi, a brokeri društvene prilike ne žele da komentarišu.

"Kao operater na berzi, ne mogu da govorim svoje mišljenje o tome šta se dešava na tržištu – ide li gore ili dole. Naš posao je da osiguramo da ono funkcioniše, da se trgovanje odvija bezbedno i transparentno", objašnjava Andreas fon Brevern, portparol Frankfurtske berze.

Zato detaljnije govori o tradiciji berze dugoj četiri veka, o tome kako se menjala, ali i koliko su danas otvoreni za javnost i turističke posete.

"Ovo je veoma specijalno mesto – jedina fizička sala za trgovanje akcijama u celoj Evropi. Ljudi mogu da dođu i gledaju pravo trgovanje deonicama. Oko 40.000 ljudi dođe ovde svake godine da bi saznali kako funkcioniše trgovanje deonicama i da vide kako to zapravo izgleda baš u momentu dok se dešava", kaže Andreas fon Brevern.

U moderno opremljenom izložbenom prostoru nalaze se rekviziti kojima se nekada trgovalo na berzi, a koji danas deluju zastarelo. Tu je i jedna poslastica – akcija Narodne banke Austrije, prva akcija koja je emitovana, a koju je kupio kompozitor Ludvig van Betoven 1820. godine.

Od Betovena do Donalda Trampa prošlo je dva veka – u radu jedne od najvažnijih berzi promenila se tehnika, ali suština nije. A privrednici se nadaju da će i privredna razmena da funkcioniše u znaku berzanskog bika – kako između Sjedinjenih Država i Evropske unije, tako i između Nemačke i Srbije.