Nisu samo prerada i trgovina klinovi u točkovima stočara – proizvođači i stručnjaci nude rešenja

Tradicija, znanje, objekti - čini se imamo sve za ozbiljnu proizvodnju svinjetine. Sve, osim broja svinja. Poslednjih nekoliko godina izgubili smo trećinu stočnog fonda. Proizvođači kažu - rešenje za oporavak sektora je garantovana otkupna cena.

Marko Jevtić, poljoprivrednik iz Velikog Orašja kod Velike Plane kaže da je skočila cena, ali da je to daleko ispod cene koštanja svinja. "Nama je cena koštanja 230, odnosno 235 dinara. To je bez ikakve zarade“, navodi Jevtić.

"Mi nikada ne znamo koja je realna cena koju klaničari treba da postignu kada je u pitanju ugovor sa maloprodajom. Sve se zna što se tiče primarne proizvodnje. Koliko košta jedan tovljenik i onda nam ga obara neko svakog petka sa nekim svojim cenama ili sa dozvolama za uvoz“, kaže Sanja Čelebićanin iz Poslovnog udruženja za stočarstvo.

Jevtić napominje da je najbitnije kad bi država stala iza stočara, da nam garantuje neku cenu narednih godinu-dve, bar cenu koštanja, da ne bismo imali gubitak.

"Nije posao samo Ministarstva poljoprivrede, nego i cele Vlade i sektora privrede. Dakle, da imate jasno definisane kalkulacije i da imate odredbe koje kažu da prodajna cena neke hrane ne može biti ispod proizvođačke“, dodaje Čelebićanin.

Nisu samo prerada i trgovina klinovi u točkovima stočara. Guši ih i uvoz mesa životinja koje su hranjene genetski modifikovanom stočnom hranom koja je jeftinija, a kod nas zabranjena.

Pooštravanje pravila o deklarisanju i bezbednosti

Problem je i u tome što je u Evropskoj uniji rok trajanja za duboko zamrznuto meso šest meseci. U Srbiji godinu dana. Da bi se izbegle manipulacije sa zamrznutim, ali i sa svežim uvoznim mesom, novi ministar najavljuje pooštravanje pravila o deklarisanju, sledljivosti, bezbednosti.

"Mi uglavnom uvozimo zamrznuto meso za prerađevine, imamo dovoljno svežeg mesa. Međutim, kad se dese poremećaji, dolaze nagle količine i svežeg, pa se dese zloupotrebe da se meso odmrzava i nađe na rafovima. Ako se to bude radilo, a dozvoljeno je, mora da piše krupno - da se zna da je to meso iz te i te zemlje. I da je staro toliko dana. Nek potrošač sâm odredi da li će kupiti meso starosti jedan ili dva dana po višoj ceni ili će da kupi uvozno meso koje je starosti 10 dana po nešto nižoj ceni“, kaže Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.

Najavljuje uvoz prasadi koje nedostaju, jer je to, kaže, bolja mera nego da uvozimo meso. Ipak, stručnjaci smatraju da je najbolja, sistemska mera, uvoz osnovnog stada, tj. priplodnih krmača.

Šta je najrentabilnije

Akademik prof. dr Cvijan Mehić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu smatra da bi bilo najrentabilnije da se sada investira i uveze 30 do 50 hiljada nazimica, od kojih svaka godišnje treba da dâ minimalno 35 prasadi.

"I od tih prasadi da ponovo ostavimo kvalitetno žensko potomstvo, na taj način možemo najbrže, za najkraći period da obnovimo naše svinjarstvo. Ovakvim trendom, uvozom prasadi mi ništa ne činimo. Znači, uvezemo prasad koja su težine 25 kilograma, utovimo ih dva i po-tri meseca i idu na tržište i samo dodatno produžavamo agoniju problema u svinjarskoj proizvodnji“, kaže Mehić.

Stručnjaci su optimistični, tim pre što su se proizvođači konačno ujedinili - 98 odsto njih ušlo je u krovno udruženje koje je posle sastanka sa resornim ministarstvom uspelo da podigne otkupnu cenu.

Važno je da u igri ostanu svi - i veliki i mali igrači, i oni koji odgajaju jednu i oni koji tove više desetina hiljada životinja, zaključuju poznavaoci.