Oko: Šta se sve promenilo u srpskoj ekonomiji – protesti, carine i globalni poremećaji

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić navodi da u Srbiji najveće posledice unutrašnje društveno-političke krize trpe delatnosti koje su povezane sa uslugama, prevashodno turizam, dok fabrike nisu pogođene u velikoj meri.

"Tamo gde imate blokade, prekide saobraćaja i komunikacije, poslovanje je dovedeno u pitanje, ali ne bih ocenio stvari toliko dramatičnim. Iako onima koji su na vlasti odgovora da to tako predstave, pošto ceo svet ima problema, ako to uporedimo sa tim, onda i nije tako loše u odnosu na neke delove sveta", ističe Savić.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da su privredni trendovi lošiji i u Srbiji i u svetu u odnosu na projekcije MMF-a sa početka godine.

"Zvanične projekcije MMF-a su revidirane, što zbog trgovinskih ratova, što zbog političkih nestabilnosti u Evropi i širom sveta. Imamo dodatnih lokalnih specifičnosti, ali, generalno, sve zemlje imaju specifičnosti. Revidiranje MMF-a za globalni rast je pomereno sa 3,3 na 2,8 procenata, a za Srbiju sa 4,2 na 3,5, što je manje ili više uporediv revidiran rast sa globalnim, ali uz rizike da stvari budu lošije, i u svetu i u Srbiji", naglašava Altiparmakov.

Odlazak investitora i posledice

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta tvrdi da je na zaustavljanje rasta privrede uticao i ekonomski model razvoja države.

"Fiskalni savet je godinama upozoravao na problem prema kojem je dominantan model ekonomskog rasta Srbije, zasnovan na velikim stranim investicijama i državnim kapitalnim investicijama, dostigao svoj maksimum. Potrebno je da menjamo model razvoja ka većim privatnim investicijama, što zahteva drugačije okruženje i reforme u sektoru vladavine prava i jačih institucija, kao i orijentisanost na veće dodate vrednosti, poput obrazovanja", zaključuje Altiparmakov.

Smatra da je dobro to što se životni standard povećao i trenutno prosečna plata iznosi više od 900 evra, ali da država ne može sa industrijama niske dodate vrednosti – poput automobilske ili tekstilne – da izdrži prosek plata od 900 evra, ako je prosek u susednim zemljama manji.

"Potrebne su dodate vrednosti i visoke tehnologije. To je jedan od razloga zašto pojedine industrije najavljuju odlazak iz Srbije. Kompanija 'Dreksel majer' napušta poslovanje, jer je nemačka automobilska industrija ozbiljno pogođena, a problem je što je Srbija dosta vezana za autoindustriju i nemačku industriju", zaključuje Altiparmakov.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da iz zemlje odlaze upravo oni investitori koji su došli protekle decenije i malo duže.

"Dolazili su investitori u radno intenzivne delatnosti – oni koji su proizvodili komponente i rezervne delove. To je model koji je funkcionisao, ali bi do svog vrhunca došao i bez ekonomske krize. Saglasan sam da moramo da pređemo na višu fazu industrijalizacije", ukazuje Savić.

Objašnjava da je Srbija, odnosno, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bilo visoko industrijalizovana zemlja.

"To je stopa rasta od 7,5 odsto. Naš sadašnji veliki problem je činjenica da od 2014. godine imamo Zakon o ulaganjima. Pre toga su postojali zakoni o stranim ulaganjima prema kojima je država izdvajala subvencije za strane kompanije i njihove vrhunske proizvode. Sadašnji zakon ne prepoznaje razlike između domaćih i stranih investitora i svako dobija iste subvencije. Prednost za strance je što on nema previše rizika", napominje profesor Ekonomskog fakulteta.

Prepreke domaćih investitora, kako ih preskočiti

Altiparmakov kaže su prepreke za veći rast domaćih investicija i u tome što ne postoje čak ni asocijacije malih i srednjih preduzetnika čiji bi se glas čuo.

"Čak ni asocijacije velikih privrednika nemaju uticaj u odnosu na strane asocijacije. Ako se ne okrenemo sebi i svojim potencijalima, dolazimo u rizik da nam se sa strane nametnu kriterijumi i pristupi koji nisu adekvatni i ne mogu da uspostave privredni i životni ambijent", tvrdi Altiparmakov.

Na pitanje zašto je manje stranih investicija u Srbiji, na šta je aludirao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, opravdavajući to višemesečnim studentskim i građanskim blokadama i protestima, Altiparmakov odgovora da protesti i blokade nemaju mogućnost da dublje utiču na privrednu aktivnost.

"Rast u čitavom svetu je smanjen za 0,5 procenata, a u Srbiji 0,6, eventualno je da lokalni problemi mogu da utiču za 0,1 procenat privrednog rasta. Strane investicije su smanjene, ali je prethodna godina atipična zbog problema u Evropi, pre svega u autoindustriji. 'Dreksler majer' nije najavio odlazak za sledeću godinu kao posledicu lokalnih dešavanja, već kao posledicu događaja u Evropi i svetu", upozorava sagovornik iz Fiskalnog saveta.

Naglašava da Srbiju ne napuštaju svi investitori, odnosno, da postoje i pozitivni primeri.

"Recimo, kompanija 'Majkrosoft' je u Srbiji zbog edukovane i kvalitetne radne snage, a ne zbog subvencija. To je način na koji u budućnosti možemo da gledamo. I dalje imamo vrhunske tehničke fakultete koje moramo da branimo, jer dovlače strane investitore od IT industrije, pa nadalje", sumira Altiparmakov.

Profesor Savić je saglasan sa tim da su na usporavanje stranih investicija u najvećoj meri uticali poremećaji u svetu.

"Situacija se ne smiruje već se komplikuje. Najnoviji problem su carine i igre američkog predsednika Donalda Trampa sa ostatkom sveta... Potpuna neizvesnosti oko Rusije, cena gasa i nafte, prekidanja lanaca snabdevanja, Nemačke, koja nam je najveći trgovinski partner… Naravno da utiču i unutrašnji faktori, poput blokada i protesta, ali ne mislim da je to ključna stvar", ističe Savić.

Smatra da je ključna stvar za dalji oporavak srpske privrede u što bržem oporavku nemačke ekonomije.

"Mi smo sa Nemačkom višestruko povezani, i oporavak Nemačke je ključna stvar, ali ne verujem da će do toga tako brzo doći. Moramo da se pripremimo na jedan scenario koji i nije tako svetao, ovo su i dalje visoke stope, ma šta ko mislio, 2008. godine smo imali ogromne padove", podseća Savić.

Faktori uticaja na privredu i novi modeli rasta

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno je istakla da na usporavanje privrednog rasta zemlje utiču pad eksterne tražnje, odnosno, trend prema kojem građani Srbije manje kupuju robu u inostranstvu, zatim automobilska industrija usporavanja, neizvesnosti u pogledu carina i tarifa – u kontekstu trgovinskih ratova u svetu – kao i protesti i blokade.

Altiparmakov kaže da bi ovakva gradacija odgovarala i njegovom stavu o uticaju različitih faktora na rast privrede, ali da se o uticajima na privredu mora gledati kroz dužu perspektivu.

"Treba da pogledamo sve kroz prizmu pitanja gde želimo da budemo sledeće decenije. Tako bi se redosled izokrenuo u potpunosti. Tada bi se moglo razmišljati o pitanju blokada, studenata i perspektive Srbije ukoliko se studentski problem pozitivno reši, odnosno, ako uspemo da zadržimo sve te generacije kako bi oni vukli privredni rast kroz privlačenje stranih investitora i osnivanje kompanija. Oni su ti koji bi trebalo da vuku privredu u narednoj deceniji", naglašava Altiparmakov.

Profesor Savić navodi da je ono o čemu je pričao sagovornik iz Fiskalnog saveta, a odnosi se na istrošenost modela ekonomskog razvoja zasnovanog na stranim investicijama, tačno i da ljudi i institucija koje su držale stopu privrednog rasta, još od 2007. i 2008. godine, sve manje i da bi "dete u tom smislu moralo da poraste".

"Imamo iskustvo prethodne industrijalizacije i upozorenja koja su sada aktuelna. Model na kojem smo zasnivali razvoj donosio je sredstva za potrebe budžeta, ali on nije obezbedio povećanje standarda života kod ljudi. Oni imaju plate, ali su niske, promena na bolje je što čovek koji uopšte nije radio sada radi, ali znamo da ni uslovi rada nisu zadovoljavajući u većini kompanija. Taj model je iscrpeo svoju moć, potrebno je da se sada napravi kvalitativni skok", zaključuje Savić u razgovoru za emisiju OKO.

Emisiju u celosti možete pogledati u video-zapisu na početku teksta.