Potencijali termalne energije

Uskoro bi prva termoelektrana na Balkanu koja bi za proizvodnju struje koristila geotermalne izvore mogla da bude izgrađena u Vranjskoj banji.

Za tu investiciju zainteresovani su Kanađani koji su nedavno sa čelnicima vranjske opštine potpisali ugovor o istraživanju i eksploataciji tople vode. Geotermalni izvori koji su najbrojniji na jugu zemlje, jedna su od razvojnih šansi tog dela Srbije.

Na jugu Srbije jedino se u Vranjskoj Banji koja ima izvore najtoplije vode u zemlji od čak 110 stepeni, topla voda koristi u poljoprivrednoj proizvodnji.

U većini ostalik prirodnih lečilišta sekundarnu termalnu vodu koriste za zagrevanje hotela i stacionara.

U Niškoj Banji prve toplotne pumpe proradile su još pre 25 godina.   

Direktor Instituta "Radon" Aleksandar Dimić  je rekao da termomineralna voda prolazi kroz izmenjivače i greje vodu od 28 do 30 stepeni i dodao je da se električna energija faktički koristi za dogrevanje do 50-60 stepeni.

Kada je spoljna temperatura do minus dva stepena energana u Niškoj banji greje 560 postelja instituta "Radon", tri bazena i banjsko kupatilo. U poređenju sa grejanjem na mazut štedi se 70 odsto sredstava.

Sličnu računicu imaju i u Prolom i Lukovskoj banji u kojoj su se termalnom vodom zagrevali pogoni fabrike tepiha, danas se zagrevaju tri hotela i fabrika vode.

Direktor Lukovske banje Radoljub Vidić rekao je da na nivou godine uštede oko 100.000 evra zahvaljujući tome što ne koriste struju i ostale energente za grejanje objekata već vodu i dodao je da su bitni i ekološki faktori jer je termomineralna voda ekološki čista.

Fondovi za podsticaj

U nedostatku sredstava za istraživanje i korišćenje geotermalnih izvora investitori vide u pomoći države, od koje očekuju osnivanje fondova za podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije.

Potpredsednik Naučnog odbora za energetsku efikasnost Milun Babić rekao je da se u toku godine očekuje osnivanje jednog takvog fonda.

Babić je naglasio da bi to bilo davanje podsticaja gradovima koji hoće i mogu tu vrstu energije da obezbede za grejanje i poljoprivrednicima za pravljenje staklenika.

Do tada primer Kuršumlijske banje, koja ne radi četiri godine i čija voda temperature 67 stepeni otiče u nepovrat, trebalo bi da podseti nadležne da je ukupan potencijal termalne energije procenjen na tri milijarde kilovat sati struje godišnje ili 240 miliona evra.

Na oko tri milijarde kilovat-sati struje godišnje, što je u novcu oko 240 miliona evra.