Kad nešto znate, tu nema greške – kako doneti pravu finansijsku odluku

O tome kako se donose dobre finansijske odluke za RTS je govorila profesorka FON-a Slađana Benković.

O finansijskoj pismenosti najviše se govori u vremenu krize, kada cene rastu i kada se najviše susrećemo sa kontrolisanom potrošnjom. Zašto je to tako?

Zato što je potreba za finansijama sastavni deo našeg života, jer jedino sa finansijama možemo da izmirimo te troškove, a da ne krademo. Naravno, to bi bilo mnogo drugačije da imamo jedan nivo finansijske pismenosti.

Finansijska pismenost je kognitivna sposobnost da bolje upravljamo svojim budžetom, da bolje upravljamo svojim troškovima, da znamo šta su investicije, da znamo šta je kamata, da znamo uopšte kako da upravljamo svojim svakodnevnim finansijskim obavezama.

Da li su mlađe generacije u tom smislu pismenije nego starije, s obzirom na to da im je sve dostupno na jedan klik?

Ja ću vam reći neke podatke sa kojima raspolažemo, a koji su verodostojni. Obezbedila ih je Američka finansijska menadžment asocijacija, koja kaže da 60 odsto njihove populacije ima problema sa finansijskom pismenošću.

Kada je u pitanju Evropska unija, tu je OECD radio prošle godine istraživanje i imate podatke da je 18 odsto ljudi finansijski vrlo potkovano i pismeno, nekih 64 odsto populacije je finansijski pismeno na zadovoljavajućem nivou i 18 odsto populacije na tome mora da radi.

Kada je u pitanju Srbija, i uopšte možemo reći zemlje Adria prostora, situacija je takva da mi nemamo zvanična istraživanja, ali ono što je možda interesantno, imamo od Republičkog zavoda za statistiku podatak, da samo 17 odsto naše populacije, govorim sada o visokoškolskoj populaciji, prati programe koji su vezani za finansije i računovodstvo, odnosno za oblast prava.

Odnosno, kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje, imamo možda 1,7 odsto populacije koje idu u pravno-birotehničke škole, gde imaju prilike da čuju nešto o finansijama.

Nemojte mešati podatak koji se odnosi na digitalnu pismenost i finansijsku pismenost. Digitalna pismenost i finansijska pismenost idu ruku pod ruku i one su povezane, jedna drugu podržavaju, ali to što neko ume da onlajn poruči, na primer ručak, ili plati račun, to ne znači istovremeno da je on finansijski pismen.

Vi često pričate sa studentima – šta njih najviše interesuje kada govorimo o finansijama i finansijskoj pismenosti?

Njihova znatiželja je ono što je njihova komparativna prednost, a to i jeste nešto što se odnosi na to kako da ulože svoja finansijska sredstva, u šta da investiraju.

Oni su svesni činjenice da je ulaganje u banke svakako najpouzdaniji način čuvanja novca uvećan za određenu kamatu, kao nadoknadu, ali su u isto vreme svesni činjenice da postoje i drugi vidovi investiranja, kao što je ulaganje u kriptovalute, koje je vezano opet za blokčejn tehnologije, ulaganje u hartije od vrednosti, u indekse na berzama, u zlato, u kvazirealne investicije. Mi kažemo kvazirealne investicije, a zapravo mislimo na umetničke predmete itd.

Dakle, postoje drugi izvori, odnosno modeli u šta možete sve da investirate. I oni su znatiželjni, zaista žele o tome da čuju, žele da znaju, žele da budu finansijski pismeni, odnosno da sebi u budućnosti otvore mogućnost izbora.

Na Vašem podkastu, kakvu povratnu informaciju dobijate od starijih generacija? Da li postoji nešto što njih zanima, što su mislili da znaju, a zapravo se ispostavilo da nije baš tako?

Podkast Jezik finansija je prvi podkast koji je osmišljen da se na profesionalan način ukaže na nešto što je vezano za finansijsku pismenost. Mi dovodimo goste koji imaju bogato i višegodišnje iskustvo kada je u pitanju rad u određenim finansijskim institucijama i ja mogu da kažem da je pozitivan odjek, imamo dobru gledanost, prisutni smo na svim striming platformama, dakle, i na Epl podkastu, Spotifaju, Jutjubu.

Naša gledanost je zanimljiva iz prostog razloga što, pored toga što nas prate oko 64 odsto gledaoci i slušaoci iz Srbije, veliko interesovanje je i od strane slušalaca iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Nemačke.

Dosta emisija je titlovano i na makedonskom, i veliki deo populacije je zainteresovan i iz Severne Makedonije da nas prati. Oni su svakako zadovoljni odabirom tema, a ja već, da kažem, i za drugu sezonu biram teme za koje mislim da će doprineti tome da se bolje razume šta je to savremeno finansijsko poslovanje. 

Koji je prvi korak kada shvatimo da želimo da više učimo o finansijskoj pismenosti?

Kada su u pitanju finansije, vi nemate odgovor "može da bude, a ne mora da znači". To je već u biznis pregovorima gde vi imate prostora da pregovarate, malo drugačije. Ali, zapravo, u svakodnevnom životu, finansije su vrlo jednoznačne.

Vi kada nešto znate i radite to svesno, tu nema greške. Zato je dobro da razumete terminologiju, zato je važno da znate vaše odluke, kakve će imati implikacije.