Jovana Majstorović: Dolaskom Si Đinpinga očekujemo nove oblike ekonomske saradnje

Posle Pariza, kineski predsednik sutra stiže u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji. Očekuje da bi poseta mogla da utiče na dalje osnaživanje odnosa dve zemlje.

Jovana Majstorović, rukovodilac Centra za azijske zemlje u Privrednoj komori Srbije, rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u pitanju druga poseta kineskog predsednika Srbiji posle osam godina.

Napominje da Srbiju i Kinu karakteriše čeličeno prijateljstvo, koje će se dolaskom predsednika Sija dodatno produbiti.

"Ono datira još od ranije, od 2009. godine, kada su Grad Peking i Grad Beograd potpisali Sporazum o strateškom partnerstvu. Zatim, 2016. godine potpisano je sveobuhvatno strateško partnerstvo između Kine i Srbije“, rekla je Majstorovićeva.

Novi nivo saradnje

Prema njenim rečima, dolazak kineskog predsednika potvrđuje da je Srbija značajan i pouzdan partner i ono što ćemo videti nakon ove posete jesu sigurno nove perspektive, novi oblici saradnje.

"Kada je u pitanju privredna saradnja, pored ulaganja u infrastrukturu, građevinarstvo, prirodne resurse, sada očekujemo da pređe na drugi nivo, odnosno da se više uključe u sektor malih i srednjih preduzeća i to u oblasti istraživanja, nauke, elektronske trgovine, novih tehnologija, veštačke inteligencije“, istakla je Majstorovićeva.

Primena Sporazuma o slobodnoj trgovini

Sporazum o slobodnoj trgovini je potpisan prošle jeseni. Srbija je prva od zemalja Centralne i Istočne Evrope s kojom je Kina potpisala jedan takav sporazum.

"Očekuje se i njegovo stupanje na snagu i njegova primena u skorijem periodu. Srbija je do sada imala status uslovno rečeno povlašćene nacije u saradnji s Kinom, ali bez obzira na taj status, za veliki broj proizvoda koji su se izvozili, pre svega misli se na poljoprivredne i na prehrambene proizvode, stopa carine je bila dosta visoka. Ovim sporazumom doći će do postepene liberalizacije u određenom vremenskom periodu i do potpune liberalizacije carinskih stopa, što će omogućiti našim proizvodima da na velikom i zahtevnom kineskom tržištu budu konkurentniji“, objasnila je Majstorovićeva.

Kaže da od sporazuma o slobodnoj trgovini možemo da očekujemo da će izazvati veću pažnju ne samo kineskih kompanija, kineskih investitora, već i evropskih kompanija koje posluju u Srbiji kako bi mogle da izvoze na kinesko tržište.

"U narednom periodu očekujemo nova ulaganja u proizvodne kapacitete, radi nastupa na trećim tržištima“, dodaje ona.

Razmena sa Kinom

Ukupna razmena između Srbije i Kine je oko 6,1 milijardu dolara, a očekuje se da će ona rasti.

Kina je jedan od pet najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije i taj trend povećanja obima spoljne trgovine se iz godine u godinu povećava.

"Za poslednjih deset godina on je povećan četiri i po puta, obim spoljnotrgovinske razmene sigurno će biti deficitaran na srpskoj strani, ali sa druge strane, kada je u pitanju izvoz srpskih proizvoda, on je povećan za 182 puta, tome ide u prilog privatizacija RTB Bora i Železare Smederevo“, kaže Majstorovićeva.

Očekuje se da će do 2030. godine gotovo 370 miliona kineskih stanovnika preći u srednju klasu, to znači da će oni moći da priušte proizvode koji im možda do sada nisu bili dostupni.

Šta izvozimo

"Ono što mi očekujemo jeste da Srbija može da na kineskom zatvorenom tržištu nastupi sa svojim poljoprivrednim, prehrambenim proizvodima i do sada se to u jednoj meri sprovodi na osnovu protokola koji su potpisani kada je u pitanju izvoz srpskog vina, jabuke, junećeg mesa, jagnjećeg mesa, svinjskog mesa, hrane za kućne ljubimce, šećerne trske", navela je ona.

Očekuje se potpisivanje protokola koji su usaglašeni – za svežu borovnicu i za suvu šljivu, tako da možemo da očekujemo da u domenu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda podmirimo jedan deo jer apsolutno niko nema za celokupnu Kinu, ali za jedan deo sigurno možemo, dodaje.

Pomoć Kine u organizaciji Ekspa 2027.

Od kineskog ambasadora smo čuli da je Kina spremna da pomogne u organizaciji Ekspa 2027.

"Kina je i 2010. godine bila domaćin svetske izložbe u Šangaju, što nam govori da ona ima iskustvo u organizaciji događaja ovako velikog formata, što zaista jeste zahtevno. Njihovo prenošenje i znanja i iskustva biće nam dragoceno", navela je Majstorovićeva.

Pored Kine, i druge zemlje su zainteresovane da ulažu i da uzmu učešće u specijalizovanoj izložbi.

"Ali kada je u pitanju učešće kineske kompanije bilo da je u pitanju nacionalni stadion sa pratećim sadržajima ili zgrada nacionalnog paviljona ili eventualno tunel koji povezuje Karađorđevu sa Dunavskom padinom, to je ulaganje u infrastrukturne građevinske projekte i to zaista ne treba da čudi kada su kineski partneri u pitanju, jer u 10 najvećih kompanija u svetu koje se bave građevinarstvom, tri su kineske kompanije i one će učestvovati u tim projektima, što znači da imaju relevantno i iskustvo i reference za ove projekte", zaključila je Jovana Majstorović.