Izgradnja gasnog interkonektora pri kraju, naredni korak spajanje sa bugarskom stranom

Srpska deonica gasnog interkonektora duga je 109 kilometara i kapaciteta je 1,8 milijardi kubika gasa godišnje. Kreće od Niša i sa bugarskom trasom se spaja kod Dimitrovgrada. Više od 92 odsto radova na gasovodu je završeno.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da imaju plan završetka radova, i da je naredni korak spajanje sa bugarskom stranom.

"Projekat je strateški za Srbiju, za diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom. Sa Azerbejdžanom smo u završnoj fazi razgovora za isporuku 300-400 miliona metara kubnih", navodi ministarka.

Gasovod Niš–Sofija je dvosmerni i dalje se spaja sa inerkonektorom koji povezuje Bugarsku i Grčku, pa sve do terminala za tečni gas u luci Aleksandropolis, koji takođe treba da bude završen do kraja godine.

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović kaže da su u međuvremenu razgovarali sa turskim "Botašom" i rešili problem transporta sa gasovoda TAP i TANAP.

"Videli ste da je potpisan i memorandum sa grčkim DEP-om o saradnji, što znači da smo rešili i transportne kapacitete iz Aleksandropolisa", ističe Bajatović.

Povezuju se Mađarska i Slovenija

O gasnom povezivanju dogovorile su se i Mađarska i Slovenija.

Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine, najavljuje da će u roku od dve godine izgraditi interkonektor koji povezuje gasne sisteme, što će omogućiti godišnji transport od 440 miliona kubnih metara prirodnog gasa u oba smera.

Brisel je gasno povezivanje zemalja članica označio kao energetski prioritet koji će obezbediti nove količine i biti oslonac energetske solidarnosti među zemlja u slučaju poremećaja snabdevanja.

Gde EU kupuje gas

Počela je i zajednička nabavka gasa u kojoj učestvuje i Srbija.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je stvorena platforma za zajedničku kupovinu gasa.

"To je veliki uspeh, ne samo što se toj energetskoj platformi pridružilo 27 država članica Evropske unije već i druge države članice Evropske političke zajednice, poput Norveške, Ukrajine, Moldavije i Srbije", istakla je Fon der Lajenova.

Pre rata u Ukrajini gotovo 40 odsto potreba za gasom Evropska unija pokrivala je uvozom iz Rusije, a danas oko 10 odsto.

Zamenu su delom našli u tečnom gasu, uglavnom iz Amerike i Katara, a glavni snabdevač sada je Norveška, koja povećava i proizvodnju.

"Mi smo i glavni izvoznik gasa u Evropu. Bili bi nezadovoljni da im kažemo – nema više novog gasa, pa se vratite na ruski gas ili potražite negde drugde. Strateški je važno da održavamo ove isporuke dok gas ne izađe iz upotrebe", poručio je norveški ministar klime i životne sredine Espen Bart Ejde.

Zbog sankcija i onesposobljavanja ključnog gasovoda "Severni tok", ruski gas u Evropu sada stiže "Turskim tokom" i kao tečni LNG gas, a u manjim količinama još teče i starim gasovodom kroz Ukrajinu.

I dok Brisel poručuje da se oslobodio ruske gasne zavisnosti, Moskva preusmerava isporuke najvećim svetskim potrošačima – Kini i Indiji.