Smanjenje obavezne rezerve

Nakon dogovora premijera i guvernera, Narodna banka Srbije najavljuje smanjenje obavezne rezerve, što bi trebalo da omogući više kredita za građane i privredu i njihovo postepeno pojeftinjenje.

Obavezne rezerve banaka smanjena je sa 45 na 25 odsto za deviznu osnovicu i sa 10 na pet odsto za dinarsku osnovicu.

Sada bi banke trebalo da daju komentar novih mera, kako bi njihova primena što pre počela.

Potrebu da se smanji obavezna rezerva naveo je i predsednik Boris Tadić kao deo novog paketa ekonomskih mera, ali pod uslovom da se taj novac investira u, kako je rekao, produktivne grane privrede.

Na 100 evra koje daju klijentima, bankari ostavljaju 45 evra kao obaveznu rezervu kod Narodne banke. Sa tako visokom stopom rezerve, Srbija prednjači u regionu i bankari su se žalili da to poskupljuje i otežava kreditranje jer njima ostaje manje novca na raspolaganju.

Ubuduće, prema rečima viceguvernera NBS Bojana Markovića, banke koje budu odobravale više kredita, izdvajaće manje novca za obaveznu rezervu.

Prvi kometar bankara jeste da je to dobar potez, ali će svakako proći nekoliko meseci, ako ne i cela godina, dok se ne poveća obim kreditiranja i dok krediti eventulano pojeftine.

Ekonomisiti primećuju da će banke, na osnovu ovog predloga, imati najviše interesa da kreditiraju preduzeća i kupovinu stanova.

Pošto će smanjenje obavezne rezerve biti postepeno, u Centralnoj banci kažu da je izbegnut šok na deviznom tržištu koji bi ugrozio dinar, ali i mogućnost da banke taj novac povuku u svoje centrale u inostranstvu.

Rast cena 2,2 odsto

Viceguverner je izjavio i da će rast cena u prvom tromesečju 2010. godine biti 2,2 odsto, uglavnom usled očekivanog poskupljenja roba i usluga koje kontroliše država.

NBS je za 2010. godinu utvrdila ciljani raspon inflacije od šest odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto.

Prognoze centralne banke su da će u prvoj polovini godine rast cena najverovatnije biti ispod donje granice ciljanog raspona, a u drugoj polovini će se približiti gornjoj granici.

Padu inflacije u prošloj godini, kako je naveo Marković, dosta je doprinelo pojeftinjenje osnovnih prehrambenih proizvoda, zbog slabe kupovne moći, pa postoji mogućnost da postepenim oporavkom svetske i domaće ekonomije te cene opet porastu i pokrenu rast inflacije.

Moguće sniženje kamatne stope NBS

Rast deviznog kursa je, prema proceni centralne banke, najvećim delom posledica sezonskih uticaja koji uključuju kupovinu deviza za plaćanje energenata i izmirenje dugova prema inostranim kreditorima, a dodatno dinar slabi potražnja sa stranom valutom usled očekivanja daljeg rasta kursa.

Privrednici, prema rečima Markovića, nisu dovoljno iskoristili sve mogućnosti da se zaštite od deviznog rizika, kao što je ugovaranje sa bankama kupovine deviza po utvrđenom kursu i bolje upravljanje likvidnošću, a preporuka građanima je da se, ako uzimaju pozajmice,
zadužuju u dinarima.

"NBS je usmerena na ostvarenje svog najvažnijeg cilj da inflaciju zadrži u predviđenim okvirima, čime se pođednako štite svi građani, a pažljivo troši devizne rezerve za obaranje deviznog kursa jer je to mera koja najviše pogoduje samo određenim grupama", istakao je Marković povodom primedbi na centralna banka nedovoljno koristi devizne rezerve da ojača domaću valutu.

Viceguverner je dodao da je, ako ne bude jačih inflatornih pritisaka, izvesnije da će referentna kamatna stopa biti snižena nego da će ostati na sadašnjih 9,5 procenata.

Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je rekao da je za održavanje inflacije u ovoj godini u predviđenim okvirima potrebno da se državna potrošnja smanji za šest odsto, a potrošnja građana za dva odsto.

Preporuka profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića je da se dogovorom predsednika i premijera Srbije sa guvernerom NBS utvrdi gornja granica inostranog duga države i privatnog sektora, jer postoji opasnost od prezaduženja.