Srbija sledi "zeleni dogovor" – do 2030. potrebno 10 milijardi evra, na koje izvore finansiranja se računa

Srbija sledi "zeleni dogovor" Evropske unije. Zemlja je izašla na težak put energetske tranzicije koji zahteva angažovanje i privrede i građana. Do kraja decenije na elektromreži treba da bude još 3,4 gigavata električne energije iz vetra i sunca, nova gasna elektrana i znatno unapređenje energetske efikasnosti.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović ističe da je definisano ukupno 156 mera, od kojih su 68 reformske.

"Definisali smo i prioritetne oblasti za investiranje i finansiranja u nove proizvodne kapacitete - ukupne investicione potrebe obuhvaćene ovim članom do 2030. iznose 10 milijardi evra za javni sektor", navodi Đedovićeva.

Za poslove dekarbonizacije najvažnije je obezbediti stabilno finansiranje, a računa se: na podršku domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, posebno Evropske unije. Sa zemljama Jugoistočne Evrope pokrenuta je i inicijativa za osnivanje regionalnih fondova.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre ističe da je EU zacrtala da do 2050. godine bude klimatski neutralni kontinent i da se kreće polako u tom pravcu.

"Troškovi klimatskih promena su ogromni, u Srbiji, ali i svuda u svetu. Moramo da radimo zajedno, borba protiv klimatskih promena zahteva međunarodnu saradnju", poručuje Žiofre.

Zeleni zaokret pravi i EPS

U Fondu za razvoj beleže porast investicija koje je Srbija zacrtala u zelenoj agendi. A zeleni zaokret pravi i EPS.

"Zaista imamo povoljne uslove za naše kredite, kada govorimo o investicijama, kamatne stope na godišnjem nivou se kreću i fiksne su od 1,5 do dva odsto", navodi direktorka Fonda za razvoj Srbije Tatjana Matić.

V. d. generalnog direktora EPS-a Dušan Živković ističe da je zelena energija nešto na čemu će maksimalno raditi i u tom smislu gledati da podignu nivo usluga i projekata koje razvijaju.

"Tu bi svakako pomenuo projekt hidroelektrane Bistrice, koja dugoročno treba da pomogne razvoju zelene energije", kaže Živković.

Bržu realizaciju projekata obnovljive energije zahtevaju i sve oštriji ekološki standardi, društvena svest o čistijoj planeti koja jača u čitavom svetu, kao i digitalizacija.