Da li se EPS oporavlja – šta kaže ministarka, a šta direktori

U najnovijem sukobu resorne ministarke energetike Dubravke Đedović i Miroslava Tomaševića, v. d. direktora EPS-a, za sad je samo je jedna stvar jasna. Goran Petković, inženjer u RB "Kolubara" nije Tomaševićev dever, kako je to objavio dnevni list Informer. Pre svega jer muškarac ne može imati devera.

A kakve veze sa majskim padom proizvodnje u EPS-u ima šurak generalnog direktora, kao i da li je tog pada bilo za sada nije jasno. Jer, ministarka energetike tvrdi da je u maju – u odnosu na isti mesec prošle godine – EPS poslovao loše, dok v. d. direktora Tomašević te navode demantuje.

EPS je toliko veliko i značajno preduzeće da efekti poslovanja ove kompanije moraju da se vide na ukupnom rezultatu cele privrede. A majski rezultat o rastu industrijske proizvodnje, i kako je u okviru toga prošao sektor proizvodnje električne energije, biće objavljen tek na kraju ovog meseca. Zvanična statistika razrešiće dilemu ko je bio u pravu.

Do tada, mnoge stvari u EPS-u biće razrešene. Ministarka energetike danas je predstavila novi Nadzorni odbor akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije.

Čine ga bivši državni sekretar norveškog premijera Oluf Ulset, zatim rukovodilac beogradske kancelarije Euroneta Vladan Živanović, magistar ekonomije sa iskustvom rada na visokim pozicijama u više ministarstava Norveške Per Sanderur, doskorašnji stručnjak Svetske banke u Vašingtonu Dejan Ostojić, zatim rukovodeći na više pozicija u domaćim i stranim bankama Igor Petković, stručnjak za energetiku Statkraft Hilde Baken i predstavnik Sindikata radnika EPS-a Miodrag Ranković.

Prema članu 19. Statuta EPS-a predsednik Nadzornog odbora zaključuje ugovor o radu sa generalnim direktorom. S obzirom na to da članove Nadzornog odbora imenuje Skupština, koja ima jednog člana (a to je resorna ministarka energetike Dubravka Đedović), već sada je jasno da Tomašević verovatno neće biti njihov izbor.

Statistika pokazuje da proizvodnja struje raste od novembra prošle godine

Za sada se, u zvaničnoj statistici, nedvosmisleno vidi da proizvodnja struje raste od novembra prošle godine. Poslednji podatak za april pokazuje da je industrijska proizvodnja u aprilu porasla za samo 0,4 odsto, a da je tome u najvećoj meri doprineo sektor snabdevanja električnom energijom gde je ostvaren rast od 14,6 odsto.

Stojan Stamenković u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) piše kako prvenstveno zahvaljujući proizvodnji struje industrijska proizvodnja od jeseni prošle godine beleži kontinuirani rast.

Proizvodnja električne energije od novembra beleži prosečne stope rasta od oko 15 odsto, piše Stamenković.

U još jednom državnom dokumentu, Izveštaju o inflaciji, piše da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju iznosio 0,7 odsto.

"I bio je vođen rastom aktivnosti u sektoru industrije, pre svega zahvaljujući oporavku proizvodnje u elektroenergetskom sistemu", navodi se u ovom izveštaju.

Dakle, u pravu je v. d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević, kada kaže da se proizvodnja u EPS-u oporavlja, ali ima istine i u tome kad ministarka energetike Dubravka Đedović kaže da je tom rastu doprinela i niska prošlogodišnja baza. Jer je posle kolapsa koji se dogodio u TENT-u u noći između 12. i 13. decembra 2021. godine proizvodnja u EPS-u krahirala.

Ipak, i taj podatak je dalje moguće raščlaniti, pre svega kroz saopštenja zvanične statistike.

Problemi u EPS-u iz decembra 2021. godine nisu mogli da se otklone u kratkom roku, što je za posledicu imalo veći uvoz gasa i uglja od uobičajenog za potrebe proizvodnje struje, kao i direktan uvoz električne energije po izuzetno visokim cenama.

Istovremeno, zbog suše dve godine zaredom, vodostaj reka je krajem 2021. i u prvoj polovini 2022. bio rekordno nizak, pa nije bilo moguće povećati ni proizvodnju hidroelektrana koje su proizvele oko 30 odsto električne energije (termoelektrane oko 65 odsto, a ostatak je proizvodnja iz obnovljivih izvora).

Nije jasno zbog čega je pala proizvodnja struje iz uglja

Sada se najviše struje proizvodi iz hidroelektrana (53 odsto na dan 8. jun). U termoelektranama, dakle iz uglja, proizvede se 44,7 odsto, dok se ostatak (nešto manje od tri odsto) proizvede iz vetra.

To znači da je proizvodnja struje iz uglja pala, da li zbog remonta, kako tvrdi Tomašević, ili zbog manjeg kopanja uglja u odnosu na maj prošle godine, kako tvrdi ministarka energetike, to u ovom, trenutku nije jasno.

Ali, i to će se uskoro videti u statistici. Jer se prethodno smanjenje fizičkog obima u eksploataciji uglja u zvaničnoj statistici videlo: od septembra 2021. do februara 2022. iznosilo je oko 15 odsto. I to je gotovo u potpunosti tada pratio pad proizvodnje električne energije. U poslednjem tromesečju 2021. godine zabeležen je pad proizvodnje od 6,8 odsto, dok je u prvom tromesečju 2022. godine pad bio 7,7 odsto. Međutim, na kraju 2022. gotovo da je dostignut nivo proizvodnje pre početka krize u EPS-u. Zaključno s martom, pretkrizni nivo proizvodnje nadmašen je za blizu pet odsto. To znači da zvanična statistika daje za pravo v. d. Tomaševiću da su problemi u poslovanju EPS-a prevaziđeni.

Međutim, kada je reč o eksploataciji uglja, na kraju 2022. nivo proizvodnje je bio za oko 8 odsto niži od pretkriznog nivoa, pri čemu se i od početka 2023. beleži određeno smanjenje proizvodnje od 3,9 odsto u prvom tromesečju. To, s druge strane, znači da je – kada je o kopanju uglja reč – u pravu ministarka energetike.

Šta se o poslovanju EPS-a vidi iz državnih računa

Šta se, međutim, još vidi o poslovanju EPS-a iz naših nacionalnih računa?

Ova kompanija se ubrzano zadužuje. Narodna banka Srbije prati i kreditnu aktivnost, pa je tu, recimo primećen značajan rast duga.

"Preduzeća iz oblasti snabdevanja električnom energijom povećala su svoja zaduženja u prvom tromesečju za 11,7 milijardi dinara", navodi se u izveštaju NBS u delu koji se odnosi na kreditnu aktivnost.

Bez uvida u finansijske izveštaje EPS-a u platnobilansnim podacima se, takođe, mogu videti neki rezultati koji se odnose na poslovanje ove kompanije.

U prvom tromesečju ove godine robni izvoz, izražen u evrima, povećan je za 15,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a rastu ukupnog izvoza doprineli su izvoz struje i rude (prvenstveno bakra).

Kada je reč o ukupnom uvozu energenata, on je u 2022. godini iznosio 6,9 milijardi evra, što je za oko 3,9 milijardi evra više nego prethodne 2021. godine. Od toga je na uvoz struje prošle godine potrošeno tačno 1,57 milijardi evra. Prethodne 2021. uvoz struje platili smo više nego trostruko manje (475 miliona).

Međutim, u prvom tromesečju ove godine EPS izvozi struju. Po tom osnovu zaradio je 322 miliona evra.

U izveštaju o inflaciji NBS, u delu koji se odnosi na privredni rast navodi se i podatak da je EPS u prvom tromesečju ostvario profit od oko 300 miliona evra.

"Povoljnije prilike očekuju se i u nastavku 2023. godine u pogledu neto uvoza, jer se ocenjuje da će cene energenata biti niže nego prethodne godine iz nekoliko razloga: manjeg rasta globalne ekonomije, što posledično vodi manjoj tražnji za energentima, regulisanja cena na zajedničkom evropskom energetskom tržištu, ali i ustanovljenih alternativnih izvora snabdevanja gasom, zahvaljujući čemu će biti olakšano formiranje zaliha gasa u Evropi tokom ove godine. Istovremeno, očekuje se da će porasti domaća proizvodnja električne energije usled dalje stabilizacije poslovanja Elektroprivrede Srbije, a naročito ako se završi planirana izgradnja novog bloka B3 u termoelektrani Kostolac na jesen. Na taj način će se neto uvoz energenata smanjiti po osnovu oba faktora – količinskog i cenovnog efekta", procenjuje se u analizi Narodne banke Srbije.

Dakle, ko god da bude na čelu EPS-a u drugoj polovini godine, trendovi na međunarodnom tržištu idu mu naruku. A šurak v. d. direktora Tomaševića, sasvim sigurno neće imati nikakve veze sa tim.