Читај ми!

Za prolećnu setvu potrebno i za četvrtinu više novca nego lane

Poljoprivrednike u narednom periodu čeka najvažniji posao na njivama. Čim vreme bude dozvolilo počeće setvu prolećnih kultura na oko dva miliona hektara. Polovina tih površina rezervisana je za kukuruz, a ostatak za suncokret, soju, šećernu repu, povrće… Procena je da će setva u odnosu na prošlu godinu biti skuplja između 15 i 25 procenata.

Zemljoradnička zadruga "Agrosoj" iz Neuzine ove godine neće mnogo menjati svoju setvenu strukturu.

"Mi se, pre svega, vodimo plodoredom kao glavnim parametrom za sastavljanje setvene strukture. Od ratarskih kultura imaćemo ječam i pšenicu, koje smo jesenas posejali i suncokret i kukuruz u procentima u kojima su bili zastupljeni i ranijih godina. Kada je reč o povrtarskim kulturama, imaćemo crni luk i šargarepu. Takođe, na našim parcelama zastupljena je i konzumna višnja i to na 16 hektara", kaže Nandor Vereš, direktor ZZ "Agrosoj" iz Neuzine.

"Prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta iznosiće oko 550 evra po hektaru, a za kukuruz oko 600 evra po hektaru. U ove troškove su uključeni mineralno đubrivo, semenski materijal, gorivo i hemijski preparati za zaštitu bilja. Zakup je u proseku 400 evra po hektaru. Osim ovih, imamo i trošak finansiranja, odnosno kamata, ali i priključene indirektne troškove, te je jasno da će ovogodišnja proizvodnja biti vrlo skupa", dodaje naš sagovornik.

Deo novca za setvu, objašnjava, obezbeđen je iz sopstvenih izvora, deo od banaka, a delom od dobavljača.

"Ove godine je bitnije nego ikad ranije što više repromaterijala kupiti na avans i tako ostvariti što bolje cene, kako bi cena koštanja naših proizvoda bila što manja. Na ovaj način se u značajnoj meri kontroliše rizik, ali i otvara prostor za profitabilnost", kaže Vereš.

Proizvođači, objašnjava, treba da razmišljaju o svim opcijama finansiranja, da pažljivo procene troškove i tada odluče da li da se zadužuju.

"Krediti nisu a priori ni dobri, ni loši. Bitno je da je naša poslovna logika zdrava i da se temelji na realnim očekivanjima, a ne na lepim željama. Mislim da imamo jako mnogo problema u poljoprivredi upravo zbog izuzetno loše finansijske pismenosti. U praksi su česti slučajevi kupovine osnovnih sredstava iz obrtnog kapitala, lošeg strukturiranja otplate kredita, prezaduživanja kao i investicija u predimenzionirane proizvodne kapacitete. To su proste stvari koje mnogo koštaju poljoprivrednike i sa porastom kamatnih stopa koštaće ih značajno više. Bitno je ove stvari shvatiti jer one često prave razliku između uspešnog i neuspešnog poljoprivrednog gazdinstva", ističe naš sagovornik.

U Zadružnom savezu Vojvodine kažu da se tačna setvena struktura u čitavoj zemlji još ne zna, ali se može pretpostaviti na osnovu informacija od proizvođača.

"Tradicionalno, najveće površine će biti posejane kukuruzom. Primetan je rast interesovanja za setvu suncokreta, koji je imao najmanji pad prinosa prošle godine usled suše, kao i pad interesovanja za soju, zbog prošlogodišnjih gubitaka na ovoj kulturi u visini prinosa, ali i zbog silaznog trenda cene soje. Ove godine je povećana zainteresovanost za šećernu repu, prvenstveno zbog povećanja subvencija za ovu vrstu proizvodnje, pri čemu je u protekloj deceniji postojao stalni trend smanjenja površina pod šećernom repom", kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Iz godine u godinu setva je sve skuplja. Računica pokazuje da će ovoga puta zavisno od vrste useva i primenjene agrotehnike za setvu biti potrebno 15 do 25 posto više novca nego lane.

"Prošlogodišnje setve se sećamo kao najskuplje u istoriji. U odnosu na cene koje smo tada imali, semenski materijal je značajno skuplji. Najviše je poskupelo seme soje, za više od 80 procenata. Seme kukuruza je skuplje za oko 25 posto, a seme suncokreta oko 60 procenata. Cena goriva je u odnosu na prošlu godina viša 4 posto. Kod mineralnih đubriva koja su imala izuzetno veliki rast cena prošle godine, postoje različite tendencije zavisno od vrste. Azotna đubriva su jeftinija za 20–35 posto, dok su mešana poskupela za oko 6 procenata", ističe naša sagovornica.

"Postoji bojazan da zbog velikih ulaganja u proizvodnju, može izostati puna primena agrotehnike kod mnogih poljoprivrednih gazdinstava", upozorava Nestorov Bizonj.

Stručnjaci potvrđuju da će i ove godine kukuruz dominirati njivama u Srbiji. 

"U strukturi ovogodišnje prolećne setve, kada se seju širokoredi ratarski usevi – okopavine, najviše će biti posejano kukuruza. Oko milion hektara. Slede industrijske biljke i to suncokret oko 250.000 hektara, koliko i soja. Najmanje površine zauzeće šećerna repa. Oko 50.000–60.000 hektara", kaže prof. dr Ljubiša Kolarić, rukovodilac master studijskog programa Poljoprivreda, modul Ratarstvo i povrtarstvo sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

"Najzahtevnija je ‘kraljica ratarskih useva’, tj. šećerena repa. Ulaganja u hektar ovog useva kreću se između 1.200–1.550 evra. Istovremeno, najmanja ulaganja su za suncokret, oko 600–700 evra po hektaru", dodaje naš sagovornik.

Osim o tome kako će obaviti setvu, proizvođače brine i to kakva će biti čitava proizvodna godina.

"Najveći problemi proizvođača  su neizvesnost u proizvodnom procesu – varijabilni troškovi proizvodnje i cenovna nestabilnost finalnih proizvoda. Ništa manju brigu im ne zadaje nepredvidivost vremenskih uslova", objašnjava prof dr Ljubiša Živanović, rukovodilac osnovnog studijskog programa Biljna proizvodnja, modul Ratarstvo i povrtarstvo sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. 

"S obzirom na važnost naših strateških proizvoda, zrna pšenice i kukuruza, koji su namenjeni i domaćem tržištu i izvozu, setvena struktura u Srbiji generalno ne bi trebalo da se menja značajnije u odnosu na aktuelnu. Tako bi kukuruz trebalo da zauzima oko milion hektara, a pšenica i ječam između šeststo i sedamsto hiljada hektara. Soju, suncokret i uljanu repicu bi zajedno trebalo sejati na oko 550.000 hektara, a šećernu repu na 40.000 do 50.000 hektara. Lucerku bi trebalo gajiti na čak 150.000 hektara", dodaje naš sagovornik.

Imajući u vidu vremenske prilike u prethodnom periodu, ali i to kako su prošli lane ne čudi što se poljoprivrednici preračunavaju kako će finansirati proizvodnju. Potpuno je razumljivo i to što strepe da li će tokom leta biti dovoljno padavina, kolike će prinose ostvariti i kako će se kretati cene njihovih proizvoda.

четвртак, 25. јул 2024.
20° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару