Da li su devizne rezerve "raketni štit" srpskom dinaru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju februara 2023. godine iznosile su 21.196,2 miliona evra, što je najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način, od 2000. godine.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković i njeni saradnici – viceguverneri Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević – dali su za RTS odgovore na pitanja o deviznim rezervama, kao svojevrsnom baferu sigurnosti, i zašto su toliko bitne za kreditni ugled države.

Inflacija bi krajem ove godine trebalo da bude na nivou duplo manjem u odnosu na tekući nivo. Saznaćete zašto je dinar zaštitni znak centralne banke, kao i o eventualnim odjecima kraha Banke Silicijumska dolina na srpske finansije. Razrešavamo dilemu štedeti u dinarima ili u evrima. Takođe otkrićemo i šta je zajedničko svežem mesu i turističkim paket aranžmanima.

Devizne rezerve NBS čine: potraživanja NBS u devizama na njenim računima u inostranstvu, hartije od vrednosti, zlato, efektivni strani novac i specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod MMF-a. Može li se reći šta je od ovoga najvažnije i pojašnjenje šta znači "specijalno pravo vučenja"? 

Devizne rezerve treba da omoguće ostvarivanje niza ciljeva centralne banke i države generalno. Ti ciljevi se odnose na: 1) podršku vođenju monetarne politike i politike deviznog kursa; 2) održavanje likvidnosti zemlje u stranoj valuti; 3) održavanje poverenja tržišnih učesnika da država može da odgovori svojim spoljnim obavezama i potrebama za tzv. čvrstom valutom (kao što su npr. evro i američki dolar); 4) obezbeđenje sredstava za ublažavanje negativnih posledica eksternih šokova i za slučaj vanrednih situacija, prirodnih katastrofa i rata.

Kako bi se ostvarili pomenuti ciljevi, deviznim rezervama se upravlja uz poštovanje načela likvidnosti (koje podrazumeva ulaganje u lako utržive instrumente koji se mogu brzo unovčiti u slučaju potrebe), načela sigurnosti (koje podrazumeva ulaganje u najkvalitetnije hartije od vrednosti, odnosno plasiranje depozita kod najpouzdanijih međunarodnih institucija), i uz ostvarenje što je moguće većeg prinosa koji ne dovodi u pitanje likvidnost i sigurnost i adekvatno upravljanje rizicima.

Devizne rezerve se, zato, uobičajeno sastoje od onih finansijskih instrumenata, tj. klasa aktive koji, u međusobnoj kombinaciji, na najbolji način omogućavaju ispunjavanje pomenutih ciljeva, načela i zahteva.

Kombinacija ovih klasa aktive (uključujući i njihove međusobne korelacije), sa adekvatnim učešćima pojedinih klasa, omogućava dovoljnu likvidnost i sigurnost, kao i ostvarivanje zahtevanog prinosa uz adekvatno upravljanje različitim rizicima, pa ih treba posmatrati kao jedinstvenu celinu. Drugim rečima, nijedna klasa aktive se ne može izdvojiti pojedinačno kao najvažnija, već svaka ima svoju ulogu i svoje mesto prilikom kreiranja najadekvatnije kombinacije klasa aktive u sastavu deviznih rezervi svake zemlje.

"Specijalna prava vučenja" i korpe valuta

Specijalna prava vučenja predstavljaju posebnu vrstu međunarodne aktive koju je stvorio MMF. Njihova vrednost se obračunava na bazi korpe valuta koju trenutno čine američki dolar, evro, kineski juan, japanski jen i britanska funta. Iako nisu valuta u klasičnom smislu, SPV se mogu na zahtev zemlje članice MMF-a konvertovati u valutu druge zemlje članice (npr. evro ili dolar), čime zemlja sebi može da obezbedi dodatnu likvidnost.

Zato su SPV deo deviznih rezervi. Emisijom novih SPV-a, i njihovom raspodelom svojim članicama, MMF može podržati zemlje članice, kao što je to poslednji put učinio u avgustu 2021. godine, kada je alocirao nove SPV u protivvrednosti od 650 milijardi američkih dolara u uslovima globalne krize likvidnosti izazvane virusom kovid-19 i radi podrške ekonomskoj otpornosti i stabilnosti zemalja.

Takođe, države članice mogu da se obrate MMF-u za finansijsku pomoć, koju im MMF dodeljuje u vidu kredita u SPV, uz ugovaranje određenog aranžmana tj. programa koji je država članica dužna da sprovodi.

Šta utiče na formiranje deviznih rezervi?

Brojni su faktori  koji utiču na formiranje, odnosno povećavanje deviznih rezervi, ali i na njihovo smanjivanje. Na povećanje i smanjenje deviznih rezervi utiču aktivnosti države (zaduživanje i razduživanje po osnovu kredita i hartija od vrednosti u devizama, kao i izmirivanje drugih deviznih obaveza države), intervencije NBS na domaćem deviznom tržištu radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, naplata kupona i kamata po osnovu upravljanja deviznim rezervama, aktivnosti poslovnih banaka u vezi sa deviznom obaveznom rezervom i razni drugi prilivi i odlivi.

U periodu od 2017. godine do sada, po osnovu intervencija Narodne banke Srbije neto kupovinom deviza, devizne rezerve su uvećane za više od 5,5 milijardi evra što je "najzdraviji“ način njihovog povećanja jer ne podrazumeva bilo kakve obaveze u budućnosti.

U ovom periodu, ponuda deviza na domaćem deviznom tržištu povećana je kao rezultat priliva deviza po osnovu stranih direktnih investicija, značajnog porasta izvoza, priliva od turizma i drugo.

Ovakva kretanja dovela su do preovladavanja pritisaka ka jačanju dinara u odnosu na evro i potrebe da NBS interveniše neto kupovinom deviza radi očuvanja relativne stabilnosti kursa. Na taj način, povoljna makroekonomska kretanja se kroz višak ponude u odnosu na tražnju za devizama, putem intervencija Narodne banke "prelivaju“ u devizne rezerve zemlje.

Može li se reći, koristeći vojnu terminologiju, da devizne rezerve služe kao odbrambeni sistem u slučaju nepovoljnih okolnosti u okruženju?

Može. To i jeste jedna od uloga deviznih rezervi. Nepovoljne okolnosti u okruženju, odnosno "eksterni šokovi“ ili međunarodne finansijske krize mogu imati negativne efekte po državu, domaći finansijski sistem, privredu i građane. Uloga deviznih  rezervi je da omogući ublažavanje tih negativnih efekata.

Devizne rezerve predstavljaju garanciju za izmirivanje obaveza Srbije prema inostranstvu, što utiče na kreditni ugled i reputaciju zemlje.

Takođe, ukoliko zbog eksternih šokova dođe do određenih poremećaja na domaćem deviznom tržištu, NBS može koristiti devizne rezerve radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara i otklanjanja poremećaja u radu domaćeg deviznog tržišta.

U kakvoj su korelacionoj vezi inflacija i devizne rezerve?

Ne postoji direktna veza između ove dve promenljive, u smislu da promena jedne ima efekat na drugu.

Ipak, kada se sagleda makroekonomska situacija u celini treba napomenuti da visok nivo deviznih rezervi predstavlja garanciju da u slučaju određenih poremećaja na međunarodnim tržištima i eventualnog odliva kapitala, neće doći do direktnog prelivanja tih efekata na domaće tržište u smislu slabljenja valute (što može da utiče na rast inflacije).

Dodatno, visok nivo deviznih rezervi investitorima signalizira da će zemlja u slučaju finansijske krize biti u stanju da servisira sve svoje međunarodne obaveze. Znajući to, poverioci su spremniji za ulaganja u zemlju što utiče i na povoljnije uslove finansiranja i nižu premiju rizika, pa je manja verovatnoća da može doći do odliva kapitala.

Međugodišnja inflacija u februaru iznosila je 16,1 odsto, što je u skladu sa očekivanjima centralne banke i iznetim projekcijama za prvi kvartal. Šta tačno znači "međugodišnja" inflacija i kada će se vratiti u granice cilja?

Termin "međugodišnja" označava standardni način merenja rasta cena koji primenjuju sve institucije koje se bave merenjem i analiziranjem inflacije, a istu meru koriste i centralne banke prilikom utvrđivanja cilja za inflaciju. To znači da se inflacija posmatra kao odnos cena u tekućem mesecu u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Tako je opšti nivo cena u februaru ove godine bio za 16,1% veći u odnosu na februar prethodne godine. Takav način posmatranja cena omogućava nam da izbegnemo sezonalnost u merenju inflacije, koja bi inače bila veoma izražena - na primer, cene voća i povrća snažno padaju u toku proleća i leta, a rastu tokom zime. Sezonalnost u kretanju imaju i cene svežeg mesa, kao i turistički paket aranžmani.

Međugodišnje posmatrano, prema našoj projekciji inflacija bi trebalo da bude krajem ove godine na nivou duplo manjem u odnosu na tekući nivo, a u granice cilja inflacija bi trebalo da se vrati sredinom naredne godine.

U borbi sa inflacijom NBS povećava referentnu kamatnu stopu, sada iznosi 5,75 posto, dokle će se nastaviti takav "niz povećanja"?

To ne možemo da kažemo, ne samo zato što nije naša praksa da komentarišemo buduće odluke monetarne politike, već zato što je volatilnost, odnosno kolebanje na svetskim tržištima veoma velika, pa će i buduće odluke značajno zavisiti od kretanja u globalnim okvirima.

To nije slučaj samo sa NBS, već i sa ostalim centralnim bankama u svetu. Treba imati u vidu da je tekuća epizoda inflacije pod snažnim dejstvom međunarodnih kretanja, kao i da se puni efekti promene referentne kamatne stopa na inflaciju prenose u periodu od godinu dana.

Naše odluke će dakle zavisiti od očekivanog kretanja ključnih faktora inflacije i na domaćem tržištu i u međunarodnom okruženju i njihovog delovanja na inflaciju u narednom periodu.

Dinar je stabilan, što je kako navodite zaštitni znak NBS. Da li nominalno jača prema evru?

I u veoma izazovnoj 2022. godini održana je relativna stabilnost kursa dinara prema evru, odnosno dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,2%.

U 2022. godini NBS je bila neto kupac deviza u iznosu od  jedne milijarde evra. Pri tom je u prva četiri meseca intervenisala pretežno prodajom deviza u uslovima jakih deprecijacijskih pritisaka uzrokovanih, pre svega, efektima geopolitičkih tenzija i rastom cena energenata na svetskom tržištu.

Od maja do kraja 2022. godine preovladavali su pritisci ka jačanju dinara u uslovima pojačanog priliva deviza po raznim osnovama (strane direktne investicije, izvoz, turizam itd.), a NBS je intervenisala pretežno kupovinom deviza, ublažavajući prekomerno jačanje dinara prema evru i održavajući relativnu stabilnost deviznog kursa.

U 2023. godini takođe preovlađuju pritisci ka jačanju dinara, tako da je u dosadašnjem toku godine NBS intervenisala neto kupovinom deviza, a nominalna vrednost dinara prema evru je gotovo nepromenjena. Uspešno očuvanje relativne stabilnosti kursa dinara prema evru već više od jedne decenije, nedvosmisleno pokazuje da to jeste zaštitni znak NBS. Tome ćemo ostati posvećeni i ubuduće imajući u vidu značaj relativne stabilnosti kursa za privredu i građane i celokupni finansijski i makroekonomski sistem.

Koncept štednje predstavlja bazu za kreditnu aktivnost, ali ne spada u devizne rezerve. Koja štednja raste bržim tempom – dinarska ili devizna?

Ukupna štednja stanovništva beleži kontinuiran rast već duži niz godina unazad, što predstavlja rezultat ostvarene i očuvane stabilnosti domaćeg finansijskog sistema i pokazatelj očuvanog poverenja u održanje ove stabilnosti od strane nadležnih institucija naše zemlje.

Tome su prvenstveno doprinele i aktivnosti NBS u prethodnom periodu zahvaljujući kojima bankarski sistem počiva na zdravim osnovama, kao i pravovremene i odlučne reakcije centralne banke usmerene na očuvanje stabilnosti i sigurnosti poslovanja svih banaka u Srbiji, održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa, kao i normalnog funkcionisanja deviznog tržišta i ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta.

Od izuzetnog značaja je i činjenica da su dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani do iznosa, odnosno protivvrednosti 50.000 evra.

Dinarska štednja je u prethodnom periodu zabeležila znatno dinamičniji rast od devizne štednje, tako da je u proteklih deset godina (od kraja 2012.) dinarska štednja povećana gotovo šest puta, dok je devizna štednja povećana za oko dve trećine.

Dinamičnom rastu dinarske štednje umnogome doprinosi njena veća isplativost u poređenju sa deviznom štednjom. Prema analizama koje NBS redovno sprovodi i objavljuje zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku štednju u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu kamate na dinarsku štednju (s obzirom da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje), štednja u domaćoj valuti bila je isplativija od štednje u evrima bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku, a što je duži period oročenja ta razlika je veća u korist domaće valute. 

Rastu dinarske štednje u poslednje vreme doprinosi i povećanje kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS putem povećanja referentne kamatne stope.

NBS ističe da je bankarski sektor Srbije stabilan i da građani mogu biti uvereni u sigurnost poslovanja banaka i svih štednih depozita. Da li će krah Banke Silicijumska dolina imati odjeka u Srbiji?

Uzimajući u obzir činjenicu da banke u Srbiji nemaju poslovne odnose sa Bankom Silicijumska dolina, tako da ne postoji mogućnost ispoljavanja ni direktnih ni indirektnih efekata zatvaranja ove banke na bankarski sektor Republike Srbije.

Zahvaljujući brojnim i sveobuhvatnim aktivnostima NBS, domaća privreda i finansijski sistem su značajno otporniji u odnosu na neke prethodne krize i neizvesnosti na međunarodnom tržištu, o čemu svedoče pokazatelji poslovanja domaćeg bankarskog sektora. Svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka višestruko su iznad regulatornih zahteva.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora na kraju decembra 2022. godine iznosio je više od 20%, a vrednost svih relevantnih pokazatelja likvidnosti banaka potvrđuje i visoku likvidnost domaćeg bankarskog sektora.

Takođe, učešće bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima na kraju decembra 2022. iznosilo je 3,01%, što je najniža vrednost otkad se prati ovaj pokazatelj i potvrda je očuvane i ojačane stabilnosti i kvaliteta aktive bankarskog sektora.

NBS će nastaviti da pažljivo prati i analizira situaciju u finansijskom sektoru, kao i stanje na celokupnom domaćem i međunarodnom tržištu. Kao i do sada, ostajemo odlučni da i u uslovima pojačanih neizvesnosti na međunarodnom tržištu preduzme sve potrebne mere radi očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, a time i makroekonomske stabilnosti u celini.

Agencija "Fič" potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, objasnite šta to znači i šta treba uraditi da bi se ocena poboljšala.

Nivo BB+ je jedan nivo ispod investicionog kreditnog rejtinga. To je jedan od faktora koji međunarodni investitori posmatraju pri donošenju odluke o investiranju u hartije od vrednosti jedne zemlje ili u realni sektor te zemlje.

Povećanje rejtinga znači niže kamatne stope za obveznice koje emitujemo, što povećava prostor u budžetu za produktivne investicije u oblasti poput infrastrukture, obrazovanja ili energetske efikasnosti.

Takva ulaganja na dugi rok povećavaju ekonomski rast, a samim tim i životni standard stanovništva. Na kreditni rejting zemlje utiče njena ukupna sposobnost da servisira svoje obaveze, što zavisi od celokupne makroekonomske i finansijske situacije u zemlji.

Konkretno, rejting agencije u slučaju Srbije kao povoljne gotovo uvek navode makroekonomsku stabilnost u uslovima šokova u međunarodnom okruženju, kredibilan okvir monetarne politike, odgovornu fiskalnu politiku, napredak u upravljanju i visok nivo BDP-a po glavi stanovnika (u odnosu na zemlje sa sličnim rejtingom).

Kao faktore koji bi mogli doprineti povećanju kreditnog rejtinga, agencije navode nastavak sprovođenja strukturnih reformi i povoljnije izglede privrednog rasta u srednjem roku po tom osnovu, vođenje odgovorne fiskalne politike koja će obezbediti nastavak smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, kao i dalje jačanje eksterne pozicije.

Imajući u vidu da Srbija na svim ovim poljima ostvaruje značajne rezultate, realno je očekivati da, ako u narednom periodu dođe do popuštanja globalnih tenzija, Srbija dobije i investicioni rejting koji je domaćim pokazateljima već odavno zaslužila, pojasnili su za Internet portal guverner NBS sa saradnicima.