Kakva će biti žetva - zašto je važno da se u Srbiji seju zrna nove genetike

Procena je da će ovogodišnji prinos zrna biti približno isti kao desetogodišnji prosek od 2012. do danas. Nećemo požnjeti manje od dva, ni više od dva i po miliona tona pšeničnog zrna podnošljivog kvaliteta. 

"Ono što moramo da uradimo je da napravimo sorte koje će biti spremne da odgovore klimatskim izazovima. Ne da se borimo da menjamo klimu, ali možemo da promenimo izbor sortimenta i tehnologije proizvodnje", ističe prof. dr Borislav Kobiljski iz "Biogranuma".

Glavni problem moderne civilizacije su klimatske promene, napisao je profesor Dragan Đuričin. One utiču na varljivo vreme nicanja i razvoj pšenice pa se zato mora tražiti odgovor.

Setvom dvosezonske "2S" sorte smanjiće se negativni uticaj klimatskih promena i sejati hlebne sorte pšenice naših selekcionera, nastale u semiaridnoj klimi i na zemljištima Srbije.

Treba ići u susret klimatskim promenama i zahtevima pšenice, jer ovakvo stanje klasa na nekim njivama nije zbog klimatskih promena, nego negativnog ponašanja onih koji seju. 

"Sorte koje u sebi imaju novi tip genetike, potpuno novih gena koji donose otpornost na sušu, tolerantnost na više temperature, koje doprinose boljem nalivanju zrna u stresnim uslovima, sredini su pokazale svoju punu vrednost", ukazuje Kobiljski. 

Promeniti odnos prema zrnu: klima i zemljište upućuju nas da sejemo sorte pšenice posebnog kvaliteta, umesto visokog prinosa, visok kvalitet jer ne košta, a ima sigurnu prođu na tržištu.