(Ne)iskorišćeni evropski fondovi

Kao zemlji koja još nema status kandidata, Srbiji je dostupno 200 miliona evra godišnje iz pretpristupnih fondova iz Brisela. Srpski privrednici se pre zadužuju kod domaćih banaka, iako je često neprofitabilnije.

"Ist point", jedna je od kompanija koja je umesto da se pod nepovoljnim kamatama zaduži kod domaćih komercijalnih banaka, uspela da dobije kredit u iznosu od 15 miliona evra od Evropske banke.

"Mali broj kompanija u Srbiji je u mogućnosti da aplicira za takav kredit. Prvo nemaju znanja. Drugo, to je dosta duga procedura. Da da biste dobili pare od bilo koje velike evropske banke, treba vremena i treba da se ispuni mnogo uslova. To traje preko šest meseci", rekao je Zoran Drakulić vlasnik "Ist pointa".

Slična je situacija i sa programima za konkurentnost i inovativnost ili tenderima za projekte koji se finansiraju iz evropskih fondova.

Dešava se da poslove uglavnom dobijaju strane firme što znači da se novac, umesto da ostane ovde, vraća odakle je i došao.

"Privreda nije dovoljno upoznata o mogućnostima, da mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu na tendere i na taj način sprovode projekte čiji su korisnici državne institucije, lokalna samouprava ili civilni sektor. Uglavnom tu se radi o konzorcijumima koja vode preduzeća iz zemalja EU", rekao je Ognjen Mirić koordinator za fondove EU.

Povezivanje partnera

Potrebno je mnogo papira, rada i novca da bi se posao sproveo od ideje do realizacije.

Pošto je za samostalne domaće firme to poprilično težak proces, iz Privredne komore predlažu povezivanje partnera kako u zemlji, tako i sa onima u Uniji.

"Insistira se na povezanosti samih kompanija, odnosno, njihovih potreba za istraživanjem i razvojem, sa institutima ili naučno-istraživačkih institucijama s jedne strane, uspostavljanje prekograničnih partnerstava", rekla je Vidosava Džagić , potpredsednica Privredne komore Srbije.

Evropska Unija ponudila je Srbiji i Mađarskoj 16,6 miliona evra za projekte u graničnom pojasu. To su projekti poboljšanja infrastrukture, zaštitu životne sredine, razvoj privrede, zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugi. 

Opštinama je ponuđeno devet miliona evra za programe regionalnog razvoja, otvaranje novih radnih mesta i očuvanje postojećih, zatim inovativna rešenja, a prednost će imati projekti od značaja za više opština.