"Gvozdena zavesa" u Evropskoj uniji

Iako je okončan složnim stavom učesnika da je očuvanje zajedničkog tržišta jedan od puteva za izlazak iz sadašnje krize, jučerašnji Samit Evropske unije je pokazao da nacionalni prioriteti odnose prevagu, a to u opasnost dovodi ključna evropska dostignuća u poslednje tri decenije - jedinstveno tržište, jedinstvenu valutu i ujedinjenje kontinenta posle pada Berlinskog zida, ocenjuje londonski "Gardijan".

I svi drugi britanski listovi opširno izveštavaju o Samitu, a većina u prvi plan stavlja izjavu mađarskog premijera Ferenca Đurčanja da je EU suočena sa opasnošću od nove "gvozdene zavese", ovog puta između njenih bogatih i siromašnih članica.

Đurčanj je upozorio da bi, ako pomoć izostane, milioni građana istočne Evrope mogli da pohrle na bogatiji Zapad u potrazi za poslom.

"Gardijan" ističe da je predsednik Francuske Nikola Sarkozi ostao pri ranije kritikovanim merama za spas automobilske industrije te zemlje, oštro napadajući način na koji je britanska vlada ogromnim novcem spasavala svoje banke.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nije prihvatila ideju o bržem ulasku članica u evrozonu, kao načinu da se sačuvaju od krize.

Čitav skup je, međutim, obeležilo odbijanje Unije da, na poziv Mađarske, finansijski pritekne u pomoć pogođenim istočnoevropskim članicama, preneo je Bi-Bi-Si.

Uoči jučerašnjeg samita u Briselu, pojedini istočnoevropski lideri upozorili su da se podiže nova "gvozdena zavesa" u Evropi, optužujući svoje zapadne partnere da protekcionističkim merama, a na račun istočnih suseda, spasavaju svoje banke i automobilske industrije.

Na samitu su pukotine donekle zakrpljene dogovorom da se poštuju pravila slobodnog tržišta.

"Mislim da objektivno možemo da kažemo da je postignut značajan stepen saglasnosti o potrebi da se unutar Evropske unije izbegnu jednostrane protekcionističke mere. To je suština zaključaka ovog sastanka", rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Opstanak jedinstvenog tržišta doveden u pitanje

Iako su u Brisel došli duboko podeljeni, lideri su bili svesni da je ulog ogroman i da je opstanak jedinstvenog tržišta i statusa Unije kao najvećeg trgovinskog bloka u svetu ozbiljno doveden u pitanje, prkomentarisao je Bi-Bi-Si.

Čulo se i obećanje da nijedna zemlja neće biti ostavljena na cedilu. Letonija i Mađarska već su dobile nekoliko milijardi evra pomoći, ali Budimpešta traži mnogo više. Predložila je paket pomoći istočnoevropskom regionu od čitavih 230 milijardi dolara.

Taj predlog je glatko odbačen, zato što je nerealan, priznao je premijer Letonije u ostavci Ivas Godmanis, čija je vlada pala kao prva žrtva recesije.

"Situacija je svugde teška. Sumnjam da je Nemačka, koja bi bila najveći davalac sredstava, spremna da tako nešto finansira. EU želi da pomogne, ali u razumnoj meri. Sigurno neće biti dovoljno da se pojavimo i da kažemo - mi smo iz istočne Evrope, dajte nam pare. To nije realno", ocenio je Godmanis.

Ni u takozvanom istočnom bloku Unije ne vlada potpuno jedinstvo, ocenio je dopisnik iz Brisela londonskog "Ekonomista" Dejvid Reni.

"Vlade Poljske i Češke, čije privrede još nisu u tako očajnoj situaciji kao mađarska i letonska, ne žele da se stvari generalizuju. One vode borbu na dva fronta - protiv protekcionističkih tendencija zapadnih članica, ali i protiv nametnutog utiska da je cela istočna Evropa nekakvo područje pogođeno katastrofom, jer to odvraća investitore", smatra Reni.

Mađaraska trošila kao "pijani mornar" 

Na pitanje zašto mađarski plan za spasavanje istočne Evrope nije imao nikakvih izgleda za uspeh, odgovara da je mađarska vlada verovatno poslednja koja bi trebalo da predvodi napore za dobijanje više novca od bogatih članica EU.

"Svi vrlo dobro znaju da je Mađarska u protekloj deceniji trošila kao pijani mornar, ne hajući za sutra. Ona sama snosi veliku odgovornost za haos u kome se našla", kaže dopisnik "Ekonomista".

Mađarski premijer Đurčanj je, međutim, u intervjuu jednom mađarskom listu, izjavio da njegovoj zemlji ne preti finansijska katastrofa.

Ferenc Đurčanj je objasnio da Mađarska "ima rezerve od 40 milijardi evra, zahvaljujući aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom".

Ove godine, Mađarska treba da plati spoljnim poveriocima tri milijarde evra, što je u odnosu na raspoložive rezerve mala suma, objasnio je Đurčanj.