Otvorene toplane na biomasu u Priboju i Malom Zvorniku, prve u Srbiji

Umesto uglja i mazuta, na lageru toplana u Malom Zvorniku i Priboju, drvena sečka, koje dovoljno ima u lokalnom okruženju.

"Benefiti koje imamo od toga su 24-časovno grejanje, funkcionisanje same toplane bez gubitaka na mreži i ono što je dosta važno, a to je zdrava sredina", ističe Vladan Krasavac, načelnik Mačvanskog okruga.

Prelaskom sa fosilnih goriva na biomasu, za 90 odsto će u ovim gradovima biti manja emisija ugljendioksida.

Sa 20.000 kubika drvene sečke za sezonu, toplana u Priboju, snage 12 i po megavata, grejaće oko 1.600 stanova, škole, javna preduzeća, ali se radi i na zameni ložišta za individualne korisnike.

"I mi smo ulazeći u ovaj posao podstakli naše pribojske privrednike, oni su paralelno pratili naše aktivnosti i osposobljeni su tako da svi ovi objekti, sve ove kotlarnice i naša toplana snabdevaju se od našeg domaćeg privrednika", ukazuje Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj.

Nakon Priboja i Malog Zvornika, sledi izgradnja toplana u Novom Pazaru i Majdanpeku, koje će takođe koristiti obnovljive izvore energije.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, izjavila je u Priboju da je cilj države povećanje energetske efikasnosti toplana i korišćenje goriva koja ne utiču na zdravlje životne sredine.

"Ponosna sam jer je sve urađeno na vreme, nije bilo kašnjenja. Ovo je važno za sve građanke i građane, ne samo jer se radi o energetskoj samodovoljnosti, pošto će toplane koristiti lokalnu drvnu sečku kao gorivo, već i zbog činjenice da će imati grejanje 24 časa. Takođe, važna je i ekološka slika, jer će zaštita životne sredine od sada biti drugačija", rekla je ministarka.