Krediti bez učešća i depozita

Građani bi ubuduće mogli da dobiju devizne kredite bez učešća i depozita, što je predviđeno nacrtom odluke Narodne banke Srbije, čija se primena očekuje do kraja meseca.

Plaćanja depozita do sada su bili oslobođeni građani koji su se zaduživali u dinarima.

Da biste dobili potrošački ili gotovinski kredit od, recimo, hiljadu evra, do sada ste morali da izdvojite 30 odsto - odnosno 300 evra, kao učešće ili depozit.

Građani se manje zadužuju od kada je počela ekonomska kriza. Da bi podstakla kreditnu aktivnost centralna banka počela je da ublažava stroge kriterijume zaduživanja pa tako najavljuje ukidanje tog troška.

"Odnosi se na klijente za koje banka proceni da će biti sposobni i u mogućnosti da izmire svoje obaveze i da nemaju kašnjenja do sada", objasnila je Mira Erić-Jović viceguvernerka NBS.

Kako će se ta mera sprovoditi u praksi znaće se nakon zvanične odluke centralne banke i u zavisnosti od procena samih banaka. Izvesno je da će građani moći da uzmu veći kredit i da neće morati, kao do sada, dodatno da se zadužuju za depozit.

"Važiće za sve kreditno sposobne građane, što znači da 30 odsto njihove zarade ne sme biti opterećeno. Mislim na ukupna mesečna neto primanja, odnosno 50 odsto ako se ima stambeni kredit", rekla je Draginja Đurić generalna direktorka banke Inteza.

Pre ekonomske krize, gotovinski krediti su bili veoma popularni, a ni potrošački nisu mnogo zaostajali.

U proseku, građani Srbije duguju 570 evra, što je najmanje u regionu. Podaci govore da svega 1,2 odsto dužnika ima teškoća da plaća rate.

Stručnjaci smatraju da prezaduženost preti samo ako se pogorša celokupna ekonomska situacija.

"Naši garđani su redovne platiše. To doprinosi da banke žele da im izađu u susret", istakao je autor sajta Kamatica, Dušan Uzelac.

Ukidanjem učešća i depozita ne znači da će krediti biti jeftiniji. Naprotiv, mogli bi biti i skuplji, pošto će rizik za banke biti veći. Sa prosečnom kamatom od 14,38 odsto, potrošački krediti u Srbiji najskuplji su u regionu.