Najpotrebniji kratkoročni krediti

Paket Vladinih mera za prevazilaženje posledica svetske finansijske i ekonomske krize  privrednicima nudi tri vrste povoljnih kredita.

Uredbu koja određuje kriterijume za njihovo odobravanje, Vlada bi trebalo da usvoji sutra. Najveća novina u tom paketu su kratkoročni krediti za likvidnost, koji su obično i najskuplji, ali uz subvenciju iz državne kase, sada je za njih kamata najniža - 5,5 odsto.

Čačanski proizvođač opreme za puteve, osim izvoza na evropsko, prvi put ima dogovorenu isporuku i na afričko tržište.

Kažu da će kratkoročni kredit sigurno uzeti. U uslovima krize, kada plaćanje isporučene robe kasni, to je pravi lek za održanje likvidnosti preduzeća

"Ne treba gubiti vreme, ako dobro nastupimo sa prvim kvartalom onda će cela godina biti uspešna", kaže direktor UNIPROMET-a Čačak Zoran Bojović.

Uz dve milijarde dinara budžetskih para, kamata na ove kredite spuštena je na 5,5 odsto.

Očekuje se da banke po tim uslovima privredi pozajme 40 milijardi dinara. Iako banka odlučuje ko će dobiti kredit, jer ona i snosi rizik kreditiranja, privrednici će morati da poštuju i kriterijume koje propisuje Vlada.

"Ukoliko neko otpusti radnike njemu će se povući subvencija i platiće kredit po tržišnoj, realnoj stopi", kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Da bi što više preduzeća dobilo šansu da uzme kratkoročni kredit, određeni su i limiti tih pozajmica.

Tako preduzetnici mogu da računaju na kredite do 20.000, mala preduzeća na 50.000 a srednja 500.000 evra. Velike firme, uz jednogodišnji rok otplate, mogu da dobiju i dva miliona evra.

Ekonomisti smatraju da je ključna mera podsticaja bankama da kreditiraju privredu, to što sada ne moraju da ostavljaju obaveznu rezervu, ako novac iz inostranstva povlače za ove kredite.

"Banke u tom smislu imaju povoljnost da ta sredstva okamaćuju a ne kao do sada ostavljaju 40 odsto deviznim rezervama", kaže ekonomista Miladin Kovačević.

Privrednici će na raspolaganju imati i dugoročne kredite za investicije, preko Fonda za razvoj sa kamatom oko 6 odsto. Za te namene iz budžeta je izdvojeno 5 milijardi dinara, 70 odsto sredstava obezbediće banke.

U državnom antikriznom paketu, teškom 122 milijarde dinara, više od trećine sredstava obezbeđeno je kreditima iz inostranstava, odobrenim za mala i srednja preduzeća.