Tramp stao Kinezima na put svile

"Popravljaj krov, kad greje sunce". Ovom izrekom MMF je opisao nameru kineskih vlasti da, sa brzog, pređu na kvalitetan privredni rast. U praksi, to znači da će stanovnici Pekinga manje nositi maske zbog zagađenog vazduha. Dakle, manje prljavih fabrika, više digitalne privrede. Predsednik Kine Si Đinping objašnjava da to ne znači da zemlja ne treba da stremi razvoju, već naučnom i pravom razvoju.

Da li ove reči kineskog predsednika znače da se Kina sada nalazi na istorijskoj prekretnici? I da godine visokog rasta, zbog kojih se svet divio Kini, sada postaju prošlost? Ne - odgovara Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i član Upravnog odbora Bank of China.

"Kad se kaže da kineska privreda usporava, prva stvar koju treba da imamo u vidu je da Kina i dalje ima izuzetno visoke stope privrednog rasta. Ona je poslednjih decenija lokomotiva privrednog rasta u svetu. Danas imamo neuporedivo više stope privrednog rasta u Kini, nego u bilo kom drugom razvijenom delu sveta", kaže Šoškić.

Posle velike krize 2009. godine, kineski bruto domaći proizvod je svake godine rastao. Najbolja godina bila je 2010. Tada je kineski rast bio čak 10,6 odsto. Sada je 2018. i u drugoj polovini godine kineski rast je 6,5 odsto. To je najlošiji rezultat koji je Kina ostvarila još od 2009. Ipak, to je samo 0,2 odsto niži rast u odnosu na prvi deo godine. Zašto se onda među ekonomistima sa Zapada podigla tolika galama?

Zato što postoji opravdan strah, posebno na Zapadu, da je globalni poredak u kome bi Kina bila najveća zemlja na svetu bio malo nepovoljniji za Ameriku, odgovara Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.

Objašnjava da loše vesti za neke mogu i da budu dobre.

"Nije loše slati loše vesti o ekonomskom rastu zato što na taj način destimulišete investicije u tu zemlju", smatra Nikolić.

Loše prognoze i loši prognozeri

Poplava apokaliptičnih najava o tome da će kineska privreda doživeti slom počela je devedesetih godina. Američki bloger Gordon Čang je pre 17 godina napisao knjigu o ekonomskom slomu Kine. Jedino što se, u međuvremenu, slomilo je njegov kredibilitet. Ipak, ostao je doslednim svojim stavovima.

"Kineska ekonomija je zapravo krhka, kurs je u dobrom stanju, ovo je vreme za SAD da zaštiti svoje radnike, poslovanje i budućnost", rekao je nedavno ovaj američki kolumnista gostujući na uticajnoj američkoj televiziji Foks.

Bojan Lalić, savetnik ministra za inovacije i tehnološni razvoj, kaže da nema hrabrosti za iznošenje takvih prognoza.

"Ti koji prognoziraju su se više puta opekli. Tako da je ta kladionica vrlo nezahvalna", kaže Lalić koji je, kao savetnik ministra Nenada Popovića, u poslednjih godinu dana nekoliku puta bio u Kini.

Usporavanje rasta nije primetio. Prognoze MMF-a kažu da će Kina prestići Ameriku 2030. godine. Nobelovac Majk Spens čak tvrdi da će se to dogoditi tri godine ranije. Ipak, u mnogim oblastima Kina već sustiže Zapad. Pet od 10 najprodavanijih mobilnih telefona su kineski.

Bojan Lalić navodi primer aplikacije Didi, koja ima veliki broj korisnika, samim tim što postoji kao servis u Kini, u kojoj živi 20 odsto svetske populacije. 

"Svi znamo za Uber, a ne znamo za Didi. Ta kompanija vrlo ozbiljno raste. I ako se zadesite u centru Pekinga i na toj aplikaciji pokušavate da pozovete vozilo, dobićete poruku da ste 98. u redu čekanja. Tako da možete da pratite kako u narednih sat vremena taj broj opada da bi vozilo stiglo do vas", kaže Lalić.

Od šegrta do majstora

Kina odavno nije zemlja u kojoj se samo prave jeftini delovi za skupe uređaje sa Zapada. Huavej i Lenovo danas prave više od 120 milijardi dolara prihoda. Koliko je to novca govori podatak da ovo što dve kineske firme prihoduju za godinu, svi srpski građani i privreda ne mogu ni za tri.

Uroš Delević, saradnik londonskog Instituta "Džon Daning", kaže da su godine sklapanja za Epl, za rezultat imale domaći proizvod koji je pandan stranom.

"Mi nemamo takvu praksu. Nemamo svoj pandan stranom proizvodu koji se ovde samo sklapa", uočio je Delević.

Ko onda može da pokvari planove Kine o čistijem rastu? I bez odluke Si Đinpinga da malo oduzme gas, kočnicu je pritisnuo Donald Tramp. Uveo je carine na kineske proizvode. I to nekoliko puta.

Profesor Dejan Šoškić kaže su te napetosti stvorene poslednjih godina, jer postojeća američka administracija insistira na tome da se kroz mere trgovinske zaštite podstakne aktivnost u Americi.

"Ali, mislim da nije sasvim jasno da li će to na kraju imati nekog pozitivnog efekta. Verujem da će se, kao bumerang, vratiti američkim proizvođačima. I da će sada teže prodavati u inostranstvu ono što su ranije prodavali lakše", objašnjava Šoškić.

Njegov kolega Goran Nikolić priznaje da mu je ta tema mnogo zanimljiva, kao i da više ekonomista smatra da ovim ratom Amerika pokušava da suzbije Kinu i da je na taj način ošteti.

"U suštini, on će biti podjednako štetan za obe strane. Što znači da bi Evropa mogla veoma dobro da prođe. Vijetnam i Bangladeš, takođe. Neke zemlje će biti dobitnici", uveren je Nikolić.

Koliko obračun SAD i Kine košta globalnu privredu?

Ekonomisti već broje prve žrtve trgovinskog rata. U dolarima, naravno. Pa se tako procenjuje da bi ovaj obračun globalnu privredu mogao da košta više od 400 milijardi. Gde smo tu mi? U prošlosti, neki su u krizi videli srpsku šansu. Uroš Delević podseća da mi, nažalost, imamo samo 60 miliona evra godišnje izvoza u Kinu i da to nije toliko značajno da može da poremeti naš izvoz.

"Belorusija, koja nije puno drugačija po strukturi privrede od Srbije, ima 350 miliona. Tako da ne očekujem da će tu Srbija mnogo ispaštati. Osim ukoliko se ovaj trgovinski konflikt ne prevede na globali nivo, pa onda i druge zemlje, u koje Srbija izvozi svoje sirovine, a koje finalne proizvode izvoze u SAD ili Kinu, budu pod određenim carinskim merama", kaže Delević.

Srbija sa Kinom sarađuje i u okviru inicijative "Jedan pojas, jedan put". Ova azijska zemlja u 16 zemalja regiona uložiće 100 milijardi evra. To što kineska roba teže nalazi put do američkih potrošača, može da otvoriti vrata novim tržištima. Postoji li mogućnost da ovaj trgovinski rat odloži neke projekte?

"U ovoj fazi, ja bih rekao - ne", odgovara profesor Šoškić. "To će više zavisiti od toga koliko smo mi sposobni da privučemo investicije iz Kine i kako se odvijaju ti dogovori. Dakle više verujem da će zavisiti od dinamike poslovnih relacija i privlačenja investicija", zaključuje Šoškić.

Bojan Lalić smatra da nekom visprenom politikom možemo da se "namestimo i postignemo gol".

"Kad se dešavaju takve stvari, odnos velikih država prema manjim je prilično senzitivan. Morate dobro da procenite kako da odigrate u datom trenutku. Mislim da bar jedna od te dve strane u trgovinskom ratu ima veoma pozitivan odnos prema Srbiji", primetio je Lalić.

I trgovinski i valutni rat

Paralelno sa trgovinskim, već mesecima traje i valutni rat u kome dolar jača u odnosu na juan. Iako to za naše prilike deluje neverovatno, kineske monetarne vlasti namerno obaraju vrednost svoje valute. Manja vrednost juana, znači veći kineski izvoz, zato što će po istoj ceni, za istu robu, dobiti više dolara. Srbiji bi više odgovaralo da dolar slabi, pošto je trećina srpskog duga u američkoj valuti.

Goran Nikolić ocenjuje da za nas to nije bitna borba u ekonomskom smislu. U političkom smislu bi, kako smatra, to moglo dugoročno da ima uticaj, zato što imamo pritiske zapadnih zemalja.

"Slabljenje moći tih zemalja moglo bi eventualno malo da oslabi te pritiske", zaključuje Nikolić.

Krovovi svetske ekonomije su se pregrejali. Još se ne zna da li je kineski ili američki vrh bliži Suncu. Ali se zna ko će se opeći. To su potrošači širom sveta. Svi oni koji kupuju američke ili kineske proizvode. Prognozira se da će zbog većih carina poskupeti telefoni, televizori, soja, igračke, tekstilni proizvodi.

Zaštitne mere jesu neka vrsta zida, a pobednik nije uvek onaj čija je ograda veća. Đubre i lišće sakupljaju sa obe strane.