Kako Slovenci koriste plodno tlo
Kvalitetno i nezagađeno zemljište, svuda u svetu najskuplji je prirodni resurs. Zato stručnjaci apeluju da se plodno tlo ne pretvara u građevinsko i industrijsko. Slovenija je na vreme shvatila to upozorenje pa poljoprivrednicima daje subvencije od 600 do 900 evra po hektaru. Pritom, mladima koji se odluče za život na selu odobrava još za četvrtinu veće subvencije.
Stotinak kilometara od Ljubljane, u selu Makole do plodne njive teško se dolazi, jer je to brdsko-planinski predeo u kojem ima najviše pašnjaka. Studentkinja Polona Ratajc kaže da je imala sreće kada je pre pet godina pronašla parcelu od šest hektara na kojoj je zasadila organsku aroniju.
"Aronija se kod nas uglavnom uvozila pa smo shvatili da je to odlična prilika da počnemo da je gajimo, dobijamo uvećane subvencije, jer proizvodimo organsku aroniju", kaže Polona Ratajc, uzgajivač organske aronije iz mesta Slovenske Konjice.Polona je sada najveći proizvođač organske aronije u Sloveniji i jedna od 250 novih poljoprivrednih proizvođača, koliko ih je svake godine u Sloveniji. Njen otac, smatra da samo udruženi poljoprivredni proizvođači imaju sigurnu budućnost i siguran plasman proizvoda.
"Teško se zemlja nalazi zato je čuvajte u Srbiji jer sve može da propadne ali zemlja uvek čuva vrednost", kaže Drago Ratajc, poljoprivrednik iz sela Makole kod Slovenskih Konjica.
Za razliku od Srbije koja ima 4,8 miliona hektara obradivog zemljišta, Slovenija je daleko manja, ukupne obradive površine su oko 600 hiljada hektara, dve trećine su trave, dok je samo jedna trećina obradivo zemljište. Bespovratnim sredstvima, resorno ministarstvo podržava mlade na početku bavljenja poljoprivredom.
"Konkurs za dodelu oko 12 miliona evra raspisuje se svake godine... a početak bavljenja agrarom želimo da olakšamo. Dajemo 45.000 evra za otpočinjanje biznisa, a ako se time bavite iz hobija onda 18.000 evra", kaže Dejan Židan, ministar za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu Slovenije.
"Plan slovenačke Vlade je da osnivanjem agrobanke pomogne poljoprivrednu proizvodnju, posebno organsku, koja zauzima devet odsto površina. Za sada važnu ulogu ima državna NLB banka, uz čiju je podršku i porodica Ratajc počela da gaji aroniju", dodaje Židan.
"Od 75.000 gazdinstava u Sloveniji, 15 odsto su klijenti banke. Polina je dobila kredit, jer je uradila odličan biznis plan. Uradili smo poseban program za finansiranje malih poljoprivrednih firmi kojima dajemo kredite do pola miliona evra uz niske kamatne stope", navodi Tamara Železnik, direktorka za mala preduzeća NBL, Ljubljana.
Od proizvodnje hrane Slovenija ubira dve milijarde evra godišnje, a trenutno izvozi cetvrtinu hrane koju proizvede, i to najvise u Nemačku i Austriju.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар