Drčelić: Istorijski niska cena dužničkih hartija Srbije

Od početka godine, uspešno su realizovane četiri aukcije državnih obveznica i zapisa, u dinarima i u evrima, a Drčelić je ocenio da je izuzetno povoljan rezultat u prodaji tih hartija posledica stabilnosti na domaćem finansijskom tržištu.

"Mere fiskalne konsolidacije koje je u prethodnom periodu sprovela Vlada, u kordinaciji sa merama monetarne politike Narodne banke Srbije, obezbedile su stabilnost domaćeg finansijskog tržišta, koje je osnovni izvor za finansiranje budžetskih potreba Srbije", izjavio je Drčelić za Radio Beograd 1.

Srpska obveznica uskoro u globalnom indeksu?

Uprava za javni dug objavila je kvartalni plan prema kome u prvom tromesečju ove godine planira plasman dinarskih i evro obveznica ukupne vrednosti 184 milijarde dinara, od kojih je samo u februaru na jednoj aukciji planirana prodaja 110 milijardi dinara vredne emisije dinarskih obveznica ročnosti tri godine sa kuponom od šest odsto.

Drčelić, međutim, za Radio Beograd 1 kaže da cilj emitovanja te obveznice nije da se proda cela emisija jer nema potrebe za tim u prvom kvartalu 2016. godine već da se domaća hartija od vrednosti kvalifikuje za uključivanje u globalni indeks koji prati hartije od vrednosti u lokalnoj valuti.

"Naš plan je da emitujemo takozvanu benčmark obveznicu i da je kvalifikujemo za uključivanje u globalni indeks, što bi trebalo da Srbiji obezbedi znatno niže troškove zaduživanja kao i širenje investicione baze za državne obveznice Republike Srbije u dinarima" , izjavio je Drčelić.

Naglasio je i da će se Srbija u prvom kvartalu 2016. zadužiti samo onoliko koliko je potrebno da refininansira potrebe na osnovu javnog duga i da finansira deficit koji bi trebalo da bude na nivou prošlogodišnjeg.

Đukić: Ne propustiti istorijsku priliku

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže da se situacija poput aktuelne na globalnom finansijskom tržištu dešava "jednom u sto godina".

On je za Radio Beograd 1 rekao da je cena novca odnosno zaduživanja toliko povoljna da mogu lako da se zaduže i one države koje imaju lošiji kreditni rejting. Podseća i da u zoni evra kamate na štednju teže nuli što znači da su bankarske pozajmice izuzetno jeftine a kamate na kredite odnosno prinosi na državne obveznice veoma niski.

"Srbija ne bi smela da propusti istorijsku priliku da povoljno refinansira svoje stare obaveze i da se zaduži po daleko prihvatljivijoj ceni. Propustiti tavku šansu bilo bi jedanko neodgovorno kao kada je na emisiju evroobveznica u američkoj valuti prihvaćena kamata od 7,25 odsto" rekao je profesor Đukić za Radio Beograd 1.