Da li je bilo leka za srpski traktor?

Mileta Mitrića u Vrčinu mnogi prepoznaju kao "doktora za srpski traktor". Osim što je 18 godina radio u IMR-u, Mitrić isključivo traktorima domaće proizvodnje obrađuje i 15 hektara zemlje. Čuo je, kaže, da je i poslednja domaća fabrika zatvorena, pa ga muči pitanje – šta ako neka od njegovih mašina uskoro zakaže?

"Imam četiri traktora IMR i IMT, stvarno su se do sada perfektno pokazali. Obnavljao sam mehanizaciju i ponovo sam kupovao te naše traktore. Ali sada ne znamo odakle ćemo te delove nabaljati, javljaju se neki delovi iz Turske, ali to nije toliko pouzdano", navodi Mile Mitrić.

Nekoliko kuća dalje u Vrčinu, slične brige muče i Slobodana Sinđelića, čiji crveni traktor već četrdeset godina radi bez prestanka.

"Mi živimo od agrara, Srbija nema drugu industriju, jedino što nam je ostalo je poljoprivreda. Ali šta će biti ako fali deo, jer naravno svaka mašina se haba kao i sve druge", ističe Slobodan Sinđelić.

Ovo su samo neki od desetina hiljada traktora u Srbiji kojima će uskoro biti potreban novi rezervni deo. Kako su IMT i IMR u zlatnim godinama proizvodnje izvozili i do 40.000 traktora, broj poljoprivrednika iz Etiopije, Konga ili Egipta nije zanemarljiv, ali oni za novi deo neće imati kome da se jave.

Katanac na kapiji firme koja je nekada zapošljavala 12.000 radnika nadležne u Ministarstvu privrede nije iznenadio. Zainteresovanih kupaca za IMT je, kažu, bilo, ali ne i za njegove dugove od 186 miliona evra.

"Ozbiljna proizvodnja je prestala mnogo ranije, i finansijski i poslovni rezultati ovog preduzeća su, zaista, ukazivali da on nema snage da nastavi, da preživi izazove modernog tržišta", objašnjava državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Na moderom tržištu srpski traktor bi se snašao, smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ali dodaje da decenijama nije bilo stvarne namere da se IMT-u pomogne.

"Trebalo je to zemljište prodati, novu fabriku napraviti na novoj lokaciji, a taj novac od 35 hektara gradskog građevinskog zemljišta koji uopšte ne bi bio mali, mogao bi da se iskoristi da se dobro osavremeni tehnologija i da se napravi jedno preduzeće koje ni po čemu ne bi zaostajalo za sličnim preduzećima u okruženju ili u Evropi. Naše vlasti su do sada propustile prilike, i sada u ovakvoj situaciji je vrlo teško pomoći IMT-u", smatra Ljubodrag Savić.

I dok se čeka da se i zvanično proglasi stečaj nekadašnjeg jugoslovenskog giganta, ostaje sećanje da je srpski traktor žnjeo po Africi, orao u Aziji, vozio se i po Evropi, ali da se na kraju, posle šest decenija, umoran odvezao u istoriju.