Uz koncesije do modernih auto-puteva

Zbog godina u kojima nije gradila ni kilometar auto-puta mesečno, Srbija je postala infrastrukturno slepo crevo Evrope. Država je rešila da puteve gradi brže i da time izađemo iz krize. Pitanje je – gde naći novac kada ga u državnoj kasi nema dovoljno, a previsok javni dug ne dozvoljava novo zaduživanje.

Državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dejan Trifunović kaže da je opredeljenje Vlade da se ključni budući auto-putevi pa i železnica, delom grade na principu koncesije.

"Mislim na Koridor 11, koji treba završiti kombinacijom kredita i koncesije... U pitanju je gusto naseljen region i ja sam gotovo uveren da ćemo zainteresovane partnere ubediti da polovinom godine dođemo do ugovora", kaže Dejan Trifunović.

Koncesija znači da investitor finansira put i koristi ga, odnosno ubire prihod, na primer 30 godina. Posle toga, država preuzima vlasništvo, u ovom slučaju nad auto-putem ka Crnoj Gori.

"Neki delovi gde je gustina saobraćaja manja verovatno bi podrazumevali da država obezbedi sigurnu količinu saobraćaja", kaže ekonomista Ljubodrag Savić.

Kaže da bi, imajući u vidu da i crnogorska strana gradi s druge strane, isplativost u nekom trenutku bila veća, a dotacije Srbije manje.

Na prvi koncesioni oglas, za dve deonice tog puta, iako su najavile, dve kineske kompanije nisu dale ponudu – baš zato što država nije bila spremna da da garancije.

Hrvati odustali od koncesije na postojeće puteve 

O koncesijama ali na izgrađene auto-puteve razmišljali su i Hrvati – hteli su da tako prepolove dug od šest milijardi evra za kredite koje su uzeli da bi ih izgradili. Ali su odustali.

Hrvatski ekonomista Damir Novotni objašnjava da je osnovna ideja bila da se smanji dug na način da se ponudi međunarodnim koncesionarima pravo upravljanja putevima na 35 ili 40 godina, a da oni odmah plate tri milijarde evra. Javnost je bila protiv.

"Ekonomski razlozi su bili za, ali je politika u ovom trenutku prevagnula", kaže Novotni.

Da li je hrvatsko odustajanje veća šansa Srbiji da nađe koncesionara?

"Mislim da to u nekom smislu može da znači, ali da to Srbiji ne daje nikakve dobre mogućnosti. Mnogo je važnije da država radi posao kako treba, napravi dobar koncesioni ugovor, zaštiti interese građana i države i da za četiri, pet ili šest godina dobijemo kraj auto-puta", smatra ekonomista Ljubodrag Savić.

O gradnji puteva kroz koncesije, u Srbiji se govori već tri decenije. A jedini pokušaj realizacije – gradnja auto-puta Horgoš–Požega neslavno je završen raskidanjem ugovora s austrijskom "Alpinom" i sudskim sporovima.