Švajcarski HSBC pomagao klijentima da sakriju milione

Na listi klijenata sačinjenih na osnovu tajnih podataka švajcarske HSBC banke najviše je Švajcaraca, a slede Francuzi, Britanci, Brazilci, Italijani, Izraelci i Amerikanci, prenosi Beta.

Srbija je po broju klijenata na 106. mestu liste, na kojoj su državljani 200 zemalja, sa 38 klijenata koji su skrivali novac na računima HSBC u Švajcarskoj dok je sa ukupno 46,6 miliona dolara 121. na listi po ukupnoj sumi.

Hrvatska je po broju klijenata 107. na listi, Makedonija 157, Bosna i Hercegovina 164, Albanija 194, Crna Gora 132. a Slovenija 146.

Podaci o "Svisliksu" dobijeni su u sklopu međunarodne saradnje medija, uključujući Gardijan, Mond, Bi-Bi-Si, Paranoramu i vašingtonski Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo.

Ti podaci pokazali su da je švajcarska banka omogućavala klijentima da povlače veliku gotovinu, često u stranim valutama koje se mnogo ne koriste u Švajcarskoj.

Istovremeno je švajcarski HSBC razradio šeme koje su omogućile bogatim klijentima da izbegnu oporezivanje u Evropi.

Takođe je švajcarski HSBC pomagao nekim klijentima da sakriju neprijavljene račune od poreskih vlasti njihove zemlje ali i omogućavao otvaranje računa međunarodnim kriminalcima, korumpiranim biznismenima i drugim licima "visokog rizika".

Podaci koji su rezultat najvećeg u istoriji "curenja" podataka u bankarskom sektoru, odnose se na period 2005-2007. i to na oko 30.000 računa kod HSBC sa gotovo 120 milijardi dolara.

Gardijan piše da će objavljivanje podataka o HSBC pojačati zalaganja za rušenje "ofšor" poreskih rajeva i biti novi argument u SAD, Britaniji i širom Evrope, gde državni trezori "biju bitke" protiv mahinacija bogataša u globalizovanom svetu.

HSBC: Bilo je propusta

Prema pisanju britanskog dnevnika, HSBC, druga po veličini banka u svetu, priznala je da je bilo propusta u njenoj švajcarskoj filijali.

"Priznajemo i odgovorni smo za propuste i lošu kontrolu", navodi se u saopštenju HSBC grupe, sa sedištem u Londonu, i dodaje da švajcarski ogranak nije bio u punoj meri integrisan u sistem nakon što je preuzet 1999, što je za posledicu imalo "značajno niže" standarde.

Iako su poreske vlasti širom sveta od 2010. imale pristup podacima koji su obznanjeni, do sada se u javnosti nije govorilo o pravoj prirodi lošeg rada švajcarske banke.

Sada je otkriveno i da je HSBC u Švajcarskoj razrađivao strategije za izbegavanje poreza za svoje bogate klijente. Tako je banka 2005. sugerisala klijentima kako da izbegnu novi porez na švajcarske račune građana Evropske unije.

Podaci iz "Svisliksa" pokazuju i kako je švajcarska filijala HSBC pružala bankarske usluge rođacima diktatora, ljudima umešanim u korupcionaške skandale u Africi, trgovcima oružjem.

Poslovanje sa kontroverznim ljudima onemogućeno je tek kasnije, novim švajcarskim bankarskim propisima kojima se od 1998. traži znatno dublji uvid u račune povezanih lica.