Stečaj bez birokratskih procedura

Stečajni postupci u Srbiji trebalo bi da budu kraći i efikasniji, sa manje birokratskih procedura, posle uvođenja novog informacionog sistema, jedinstvenog u ovom delu Evrope, vrednog 420 hiljada dolara.

Sistem je namenjen stečajnim upravnicima, koji će sve podatke o stečajnim postupcima dostavljati Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, što će omogućiti bolju kontrolu vođenja stečajeva.

Od maja do jula, oko 400 stečajnih upravnika i njihovih asistenata obučeno je za rad u ERS-u, jedinstvenom sistemu za automatizovano vođenje stečajeva.

Stečajni upravnik Vesna Mitrić rekla je da joj najviše smeta što iste podatke mora mnogo puta da unosi.

"Naročito kad vodite više stečajeva. To znači da se bavite samo stečajem, a sada se bavimo administracijom", rekla je Mitrić.

Donošenjem zakona o stečaju, prosečno trajanje stečajnog postupka skraćeno je sa 7 na 3 godine, ali ni to nije dovoljno. Vlada je već usvojila predlog njegovih izmena, kojima je, između ostalog, predviđeno biranje stečajnog upravnika po principu slučajnog izbora, kako bi se povećala efikasnost i samanjila korupcija.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da se uvodi pravilo da ako je kompanija u blokadi duže od 3 godine automatski ide u stečaj.

"To vreme će se skraćivati, a na kraju 2011. godine biće uveden stečaj posle jedne godine blokade", rekao je ministar.

Direktor USAID-a Majkl Harvi istakao je da stečajni postupak moramo da sprovedemo na pravi način, kako bismo spasili srpske firme, koje su zarobljene u tom postupku i realizovali njihov puni potencijal.

"Ako taj posao bude dobro urađen Srbija će biti privlačno mesto za investitore, a srpska ekonomija će moći da uđe u Evropu kao ravnopravan i uspešan partner", rekao je Harvi.

U Ministarstvu ekonomije najavljuju i donošenje posebnog zakona o odgovornosti direktora i vlasnika, kako bi onima za koje se utvrdi da su preduzeće namerno doveli u stečaj, bila određena zabrana bavljenja tim poslom od 2 do 12 godina.