Nove stranice saradnje sa Azerbejdžanom

Dragan Vujović je u izjavi Tanjugu rekao da se u poslednje vreme odnosi dve države razvijaju uzlaznom putanjom, uz snažni razvoj saradnje na svim nivoima. On napominje da Azerbejdžan za Srbiju nije obična država.

Mogućnosti razvoja odnosa Vujović ilustruje značajnim projektima koji svedoče o potencijalima Azerbejdžana, a podseća da su početak 2014. godine obeležili intenzivni kontakti i susreti dve zemlje.

"Delegacija Ministarstva odbrane predvođena ministrom odbrane Zakirom Hasanovom boravila je u Srbiji u februaru 2014. godine. Početkom marta u Beogradu je održana sednica Međuvladine komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju između Srbije i Azerbejdžana. Kada su u maju Srbiju zadesile strašne poplave, Azerbejdžan je među prvima pružio humanitarnu pomoć u iznosu od 400.000 evra", kaže Vujović.

Ekonomski uzlet 

U Srbiji se, kako Vujović napominje, o Azerbejdžanu dosta zna. Prošle godine, prilikom zvanične posete predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića Republici Azerbejdžan predsednici dve države potpisali su Deklaraciju o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu dve republike.

"Danas se odnosi Srbije i Azerbejdžana na međunarodnoj sceni ocenjuju kao primer partnerstva i prijateljstva između hrišćanske i muslimanske zemlje", kaže Vujović.

Azerbejdžan se, kao i Srbija, nalazi u važnom, ali u geopolitički osetljivom regionu, a izabrao je put nepristupanja vojnim blokovima i aktivno učestvuje u Pokretu nesvrstanih.

"Ova zemlja je, kao i Srbija, prošla kroz rat tokom kojeg je okupirano 20 ostao njene teritorije. Bez obzira na sukob sa susednom Jermenijom i građanski rat početkom devedesetih godina Azerbejdžan je uspeo da zabeleži ekonomski razvoj na 80 odsto teritorije", objašnjava Vujović.

On napominje da u vreme kada se mnoge druge države na kontinentu tek oporavljaju od posledica finansijske krize ekonomija Azerbejdžana beleži uzlet. Za poslednjih deset godina otvoreno je više od milion novih radnih mesta. Nezaposlenost iznosi oko pet odstao, a spoljni dug ukupno osam odsto BDP.

"Po ovim pokazateljima Azerbejdžan prevazilazi čak i neke razvijene evropske zemlje. U poslednjih deset godina u zemlju su uložene investicije u vrednosti od 190 milijardi dolara, a prošle godine dostignut je rekordni pokazatelj od 28 milijardi dolara uloženih tokom jedne godine", kaže Vujović.

Ovako impresivan razvoj, naglašava Vujović, omogućen je zahvaljujući finansijama koje Azerbejdžan dobija od izvoza energenata, ali i ostvarenoj unutarpolitičkoj stabilnosti i razumnoj potrošnji.

"Za vladu Azerbejdžana razvoj nenaftnog sektora predstavlja prioritet. Samo tokom prošle godine rast nenaftnog sektora privrede iznosio je 10 odso. Stabilnost obezbeđuje visoki stepen poverenja stanovništva prema politici koja se sprovodi pod rukovodstvom predsednika Ilhama Alijeva. Ta politika se zove socijalno-ekonomska politika čiju osnovu predstavlja model razvoja koji je orijentisan na obezbeđivanje interesa i blagostanja svakog subjekta društva".

"Pošto Azerbejdžan za Srbiju nije obična država važno je pomenuti nekoliko velikih projekata, koji su realizovani u ovoj zemlji u poslednjih nekoliko godina", kaže Vujović.

Jedan od njih je ASAN Hidmet ili Državna agencija za socijalne usluge i socijalne inovacije pri Predsedniku Republike Azerbejdžan. ASAN Hidmet u prevodu znači jednostavne usluge.

"Ova agencija osnovana je na inicijativu predsednika Alijeva. To je uvođenje ideje "zadovoljnog klijenta" u državnu upravu, integracija baze podataka državnih struktura i usavršavanje elektronskih usluga u zemlji. U centrima ASAN Hidmet za svega nekoliko minuta građani Azerbejdžana mogu da registruju dokumenta građanskog statusa, pravna lica, poreski obveznici, dobijaju lične karte, sve vrste potvrda itd", objašnjava Vujović.

Prema njegovim rečima, slične strukture postoje i u Gruziji, Rusiji, Estoniji, Kazahstanu, ali baš takva kao što je ASAN Hidmet, ne postoji nigde u svetu.

"Zato i ne čudi što je tokom nedavnog predstavljanja projekta u Evropskom parlamentu, jedan od poslanika rekao da je do nedavno Azerbejdžan bio poznat po svojim bogatstvima u vidu nafte i gasa, a danas je prestigao zemlje Evropske unije po nivou razvoja digitalnih identifikacija", kaže Vujović.

"Azerspejs - 1" je prvi azerbejdžanski satelit u orbiti i pored ekonomske koristi ovaj projekat će, kako napominje Vujović, obezbediti i informacionu bezbednost, zadovoljenje telekomunikacionih potreba ekonomije, kao i razvoj telekomunikacione strukture i realizaciju novih visoko tehnoloških projekata.

Univerzitet "ADA" se, kaže Vujović, smatra ostrvom znanja na čitavom Južnom Kavkazu uzimajući u obzir njene obrazovne mogućnosti.

"Diplomatska akademija je bila osnovana pri Ministarstvu inostranih poslova 2006. godine, kao specijalizovana ustanova za obuku azerbejdžanskih diplomata. U kasnijem periodu u skladu sa ciljevima postavljenim u Koncepciji razvoja "Azerbejdžan - 2020", javila se potreba za jačanjem visokokvalifikovanog kadrovskog potencijala u svim sferama ekonomije. I do 2013. godine u okviru ADA već su funkcionisale škole za državnu upravu, međunarodne odnose, biznis, informacione tehnologije, kao i za prirodne i društvene nauke", kaže Vujović.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je tokom posete Azerbejdžanu posetio ovu instituciju, kao i izložbu posvećenu Ivu Andriću. Ovde se već obrazuju studenti iz 27 zemalja uprkos relativno kratkom stažu ove obrazovne ustanove.

"Pažnju privlači "grin end smart" kamp ove obrazovne ustanove, koji je evropski komesar Štefan File tokom svoje posete Bakuu nazvao "prestižnom akademijom", naglašava Vujović.

Velike perspektive razvoja 

Projekti "Baku-Tbilisi-Džejhan" i "Baku-Tbilisi-Erzurum" inicirani su 90-ih godina za potrebe transporta azerbejdžanske nafte i gasa u Evropu. 

"Takođe, pre nekoliko godina, Azerbejdžan je procenivši svoj povoljan geografski položaj i tranzitne mogućnosti, u saradnji sa Turskom i Gruzijom pokrenuo još jedan međunarodni projekat - izgradnju železničke pruge Baku-Tbilisi-Kars kao obnovu dela Velikog puta svile".

"Smatra se da će realizacija ovog projekta spojiti puteve Evrope i Azije i omogućiti transport ljudi i robe iz Kine u Evropu i obrnuto. Projekat je toliko ambiciozan i zanimljiv da je Kazahstan već izrazio želju da godišnje preveze 10 miliona robe tom železnicom", napominje on.

Vujović ocenjuje da se Azerbejdžan, kao multikulturalna zemlja u kojoj složno žive predstavnici svih verskih i etničkih grupa uvek odlikovala tradicijom religiozne i rasne tolerancije.

"Rukovodstvo Azerbejdžana integrisalo je tradiciju multikulturalizma u rang državne politike. Danas predstavnici svih verskih i etničkih grupa u ovoj zemlji žive u atmosferi mira i prijateljstva. Ovaj model multikulturaluzma je dobio brojna priznanja i izvan granica zemlje.

Zato se u Bakuu već nekoliko godina za redom održava Svetski Forum za međukulturalni dijalog, kao i Međunarodni humanitarni forum u Bakuu koji između ostalog posećuju i visoki zvaničnici", objašnjava Vujović.

Praktična primena azerbejdžanskog multikulturalizma je, kako naglašava, restauracija Bajrakli džamije u Beogradu i izgradnja crkve Svete Petke u Novom Sadu.

Vujović podseća i na projekat "Poverenje" koji je realizovan uz podršku Azerbejdžana pod mandatom UN uz pomoć privatnih azerbejdžanskih investicija u Doboju. Ovaj projekat, u vrednosti od više 40 miliona evra, predviđa izgradnju fabrike za preradu poljoprivrednih proizvoda pod brendom "Bosanka", gde će raditi predstavnici tri etničke grupe: Srbi, Hrvati i Bošnjaci.

"Sveobuhvatne mogućnosti Azerbejdžana i Srbije otvaraju široke perspektive za dalju realizaciju strateškog partnerstva dve zemlje. Duboko sam uveren da to shvataju i same strane i da ćemo u narednim godinama biti svedoci novih stranica plodne saradnje između Srbije i Azerbejdžana", zaključuje Vujović.