MMF: Svetska ekonomija jača

U izveštaju o ekonomskim izgledima, MMF navodi da očekuje rast svetske ekonomije od 3,6 odsto ove godine i 3,9 sledeće, što je neznatno manje od januarske prognoze. Prošle godine zabeležen je rast od tri odsto, prenosi Beta.

U izveštaju se posebno ističe opasnost od niske inflacije što će verovatno biti tema i prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu ovog vikenda.

Analitičari očekuju da će evropski zvaničnici, posebno iz Evropske centralne banke (ECB), biti pod pritiskom da se bore protiv niske inflacije. Prošle nedelje je direktorka MMF-a Kristin Lagard tražila od ECB-a da preduzme "nekonvencionalne mere" za podizanje cena, ali je predsednik te banke Mario Dragi uzvratio da se ECB ne slaže s predlogom.

Inflacija u 18 članica evrozone pala je prošlog meseca na godišnji nivo od 0,5 odsto. Mada potrošačima odgovora da se cene ne menjaju,  veoma niska inflacija može obuzdati rast pošto i pojedinici i kompanije odlažu kupovinu u očekivanju da neće biti promena, a onda je teže i naplaćivati dugove.

Veoma niska inflacija podstiče i strahovanja da ne dođe do deflacije - pada u cenama i platama što može izazvati recesiju.

Na sastanku će zemlje u razvoju verovatno tražiti veću koordinaciju mera centralnih banaka. Mnoge od njih se žale da su pretrpele gubitke zbog toga što je američka centralna banka smanjila podsticaje.

Federalne rezerve su smanjile mesečnu kupovinu obveznica koje su imale za cilj da se smanje kamatne stope u SAD kako bi se podstaklo pozjamljivanje i potrošnja.

S rastom kamata u SAD, investitori su počeli da povlače novac iz zemalja u razvoju i ulažu u SAD, zbog čega je došlo do pada vrednosti valuta u Turskoj, Južnoj Africi i drugim zemaljama.