Ko obara tendere

Primenom novog Zakona o javnim nabavkama, smanjen je broj netransparentnih postupaka u toj oblasti, ali je kao problem ostao obaranje tendera i to od tzv. profesionalnih obarača. Najviše zahteva za obaranje tendera je u oblasti građevine i zdravstva. Nadležni najavljuju izmene zakona.

Dok u Kolubari, kako kažu, obaraju rekorde u proizvodnji uglja, drugi obaraju tendere važne za njen rad.

"U jednom trenutku nam je 60 mašina stalo zato što neko plati 2.000 da vam sruši postupak javnih nabavki i dogovorili smo se kako i na koji način i u kojoj formi ćemo ići na izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama", rekao je prilikom posete Lazarevcu vicepremijer Aleksandar Vučić. 

U Kolubari je tako posao zastao, a u Nišu nije ni počeo. U decembru 2012. novac za izgradnju socijalnih stanova Ministarstvo građevine uplatilo je i Čačku i Nišlijama. U prvom slučaju su završeni stanovi, u Nišu još nije ni tender. I ministar Velimir Ilić misli da je tu reč o profesionalnim obaračima tendera.

Nedavno je objasnio kako se u tu svrhu osnivaju tzv. mašna-tašna firme koje često nemaju ni zaposlene ni kapital. Na tenderu ponude neuobičajeno nisku cenu, onda odustanu od posla, a u drugom krugu posao dobijaju druga preduzeća po višim cenama.

Saša Varinac iz Komisije za zaštitu prava u javnim nabavkama, odgovarajući na pitanje da li proverava u APR-u da li firme ima zaposlenih, kakav je bilans na kraju godine, kaže da takva pravila nisu predviđena Zakonom o javnom nabavkama.

Prošle godine Komisiji za zaštitu prava žalilo se 1.600 ponuđača, dva puta više nego pre četiri godine. Trećina žalbi je bez osnova. Ko je od njih namerno želeo da sruši tender, kažu, teško mogu da zaključe.

"Mislim da bi trebalo da imamo drugačiji sistem da se visina takse vezuje za vrednost konkretne javne nabavke, da nemamo situaciju da se zaustavi postupak javne nabavke na osnovu toga što je neko uplatio 80.000, a taj posao vredi 800 miliona ili čak više", kaže Varinac.

Naručioci moraju da vode računa još o jednoj stvari.

"Istina je da postoje firme koje obaraju tendere čak i kad nemaju šanse da dobiju posao. Međutim, ne bi trebalo ograničavati pravo firme da ulaže zahteve za zaštitu prava, jer ako je tender oboren, to znači da nije dobro sproveden", rekao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

Do novih izmena, zakon ima stare mehanizme za suzbijanje zloupotreba. Ukoliko se ponuđaču tri puta u šest meseci odbije žalba na tender, smatra se da je svoje pravo zloupotrebio, i može biti kažnjen od 80.000 do milion dinara.