Mladi neće u fabričke hale

Dok su velike tekstilne firme širom Srbije odavno ugašene zbog konkurencije jeftinog uvoznog tekstila, Arilje je u poslednjoj deceniji postalo jedan od najvažnijih centara te industrije u Srbiji. U tom gradu umesto nekadašnje dve velike konfekcije sada radi čak četrdesetak većih firmi i više od 60 manjih porodičnih tekstilnih radnji.

Od konca i pamuka koji stižu s raznih strana sveta, preko desetina kilometara tkanina, do miliona odevnih komada sve to čini ariljski tekstil - uz malinu gotovo jednako važan zaštitni znak Arilja.

Osim poslovne preduzimljivosti koju oba brenda podrazumevaju, Ariljci su iskoristili tradiciju, zaposlili više od 2.000 ljudi, i radnika propalih društvenih firmi, ali i mladih stručnjaka koji žele da uče.

Slavica Cvetić kaže da je njena generacija bila dotakla dno u tekstilnoj industriji i ističe da je danas prezadovoljna poslom, a radnik Dmitar Pilčević kaže da je razlika u samom radu.

"Novije su mašine, ima nešto da se prepravlja, ali možemo da kažemo da je bolje od onog vremena kad nije bilo ni plata, a ni mnogo posla", priča Dmitar.

Tehnolog Miloš Stojić kaže da se u školi stiče ulaznica za firmu, ali da mora da se uči i napreduje svakog dana, kako bi se stiglo do cilja.

Iako radnici dolaze i iz okolnih opština, a u srednjoj školi je i odeljenje tekstilaca, ariljsko iskustvo govori da je sve manje kvalifikovane radne snage. Mladi neće u fabričke hale pa već angažuju firme čak i iz istočne Srbije za neke poslove.

Predsednik Upravnog odbora Opšteg udruženja preduzetnika Arilje Milutin Stefanović rekao je da će verovatno i ubuduće dolaziti radnici iz drugih krajeva, jer nema više tolikog priliva radne snage, koliko odlazaka u penziju starije generacije.

Tekstil iz Arilja stiže u desetine zemalja, fabrike ispunjavaju standarde i imaju sve potrebne sertifikate, ali se na domaćem tržištu teško bore sa stalnim problemom.

Milan Radovanović iz "Miteksa" Arilje kaže da je kapitalni problem siva ekonomija, "takozvana roba bez porekla koja dolazi sa tržišta Dalekog istoka, preko buvljaka do javnih nabavki".

Po procenama udruženja ariljske firme, bar one veće, ove godine beleže povećanje proizvodnje. Kažu, moglo bi da se proizvodi i više, jer na evropskom tržištu još ima mesta.

Preduzetnički duh, marljivost, brzo prilagođavanje zahtevima tržišta samo su neki od sastojaka recepta, zvuci jednostavno, a rezultat je već prepoznatljivo ime ariljski tekstil.