Kakvo meso jedemo?

Smanjena je kupovina svežeg mesa, zbog visokih cena, ali je zato povećana tražnja za manje kvalitetnim i jeftinijim prerađevinama. U viršli, polutrajnim kobasicama, mesnim konzervama, paštetama, uglavnom je, tvrde stručnjaci, nekvalitetno meso iz uvoza. Pravilnik o deklarisanju hrane, koji bi najesen trebalo da stupi na snagu, omogućiće potrošačima da se lakše odluče koju vrstu namirnica da stave u potrošačku korpu.

U modernim fabrikama mesa, mašine naprave usitnjenu masu, u kojoj je, bez detaljnog laboratorijskog pregleda, skoro nemoguće utvrditi kakvog je sastava smesa koja se koristi za punjenje, recimo, jeftinijih kobasica. Da bi ostvarile što veću zaradu, fabrike često uvoze zamrznuto meso četvrte i pete kategorije.

Milan Baltić sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu kaže da je meso koje se uvozi u Srbiju bezbedno po zdravlje potrošača.

"Međutim, uvoze se najlošije kategorije mesa i to pre svega, mehanički separatisano meso živine, dobijeno od najlošijih delova trupa živine, zatim uvoze se svinjske glave i svinjska koža. Sve to ugrađuju u proizvode od mesa", kaže Baltić.

Smrznuto meso najčešće stiže iz Zapadne Evrope i obavezno ima potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti.

"To meso već prati sertifikat o kvalitetu, ali se ovde isto kontroliše, kontrolišu ga naše nacionalne laboratorije", kaže Zorica Novaković iz Uprave za veterinu.

Zaposleni u industriji mesa, kako tvrde u Upravi za veterinu, ne mogu da uvezu zamrznuto meso koje je čuvano u hladnjači duže od pola godine. Za proizvodnju skupljih mesnih prerađevina koristi se najčešće smrznuto svinjsko meso druge i treće kategorije.

"Meso iz uvoza koristimo za mesne prerađevine. Sa naše farme i iz uslužnog tova se koristi za zadovoljenje potreba u svežem mesu u Srbiji, jedan deo koristimo za mesne prerađevine", kaže Slobodan Vasilić iz "Neoplante".

Receptura za proizvodnju sirovina za prerađevine je do te mere razrađena da je skoro nezamislivo napraviti kratkotrajne kobasice bez leda, sojinog brašna, mleka u prahu, surutke, začina, nekoliko vrsta konzervansa, stabilizatora, pojačivača ukusa, uz dodatak mesa koji često ne prelazi petnaestak procenata u navedenoj smesi.

Svaki od tih sastojaka je daleko jeftiniji od bilo koje kategorije mesa, pa su i cene tih proizvoda pristupačnije.

"Kako potrošači da budu sigurni u ono što jedu kada ni lupom ne možete da pročitate deklaraciju koja je nalepljena na proizvodima. Najnekvalitetnije su svakako paštete, viršle, pariske kobasice", navodi Nada Vida iz Saveta potrošača.

RTS saznaje da za otprilike mesec dana na snagu stupa nov Pravilnik o deklarisanju životnih namirnica.

Proizvođači će tako morati da napišu sastav proizvoda, njegovu hranljivu vrednost i to vidljivim slovima kako potrošač ne bi morao da koristi lupu.