Ista zemlja, drugi život

Regionalne razlike u Srbiji među najvećima su u Evropi. Sever zemlje znatno je razvijeniji od juga, a odnos između najviše i najmanje razvijene opštine je deset prema jedan. U nerazvijenim područjima zarade su trostruko manje nego u najrazvijenijim, a nezaposlenost je i do pet puta veća.

Prošle godine najniža zarada zabeležena je u Arilju - 24 hiljade. Prosečna je bila oko 41 hiljadu. Lazarevčani su najbolje prošli, prosečno su zarađivali gotovo 63 hiljade dinara.

Novosađani su, na primer, mleko plaćali najskuplje, 77 i po dinara, za trećinu više od Leskovčana gde je ono bilo najjeftinije. Svinjski but u Beogradu koštao je pedesetak dinara više nego u Sremskoj Mitrovici.

Centralno grejanje u Zaječaru bilo je duplo skuplje od onog u Leskovcu, a Novosađani su vodu za domaćinstvo plaćali dvostruko više od Šapčana i Zrenjaninaca.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je životni standard u Beogradu dvostruko bolji nego u centralnoj Srbiji, kao što i u zemljama Evropske unije stanovnici glavnih gradova imaju bolje uslove života nego oni koji žive u provinciji.

"Međutim, biti provincijalac u zapadnoj Evropi daleko je bolje nego u Srbiji, budući da su tim ljudima mnogo dostupnije sve savremene civilizacijske tekovine", rekao je Nikolić.

Regionalni razvoj nije ni luksuz ni trošak. Osnovni preduslov za napredak je razvoj infrastrukture, kažu u resornom ministarstvu.

Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović kaže da ljudi moraju da imaju iste uslove života ma gde oni bili rođeni ili živeli.

"Oni moraju da dobiju jednake šanse za razvoj, za investicije kroz duple podsticaje za investitore. Za razvoj malih i srednjih preduzeća kroz najpovoljnije kredite za podizanje konkurentnosti njihovih proizvoda, za podizanje standarda u obrazovanju i zdravstvu", objašnjava Kalanovićeva.

Procenjuje se da je u poslednjoj deceniji oko 30 hiljada radno sposobnih ljudi godišnje napuštalo svoje prebivalište i preselilo se u Beograd, Niš ili Novi Sad u potrazi za boljim životom.