Jednačina nižeg standarda

Računi u čak 60 odsto kupovina u Srbiji ne prelaze 500 dinara. Svaka peta kupovina u zemlji ne pređe vrednost od 300 dinara. To jasno govori da nam se standard spušta, a kako stvari stoje, neće biti drugačije ni naredne godine. Potrošačke navike bitno su promenjene, a cena je dominantan faktor koji nas opredeljuje pri izboru.

Građani se pri kupovini uglavnom vode jasnom jednačinom. Dubina korpe upravo je proporcionalna debljini novčanika. Ali, većina ne zna rešenje te jednačine.

Građani kažu da je prilikom kupovine proizvoda presudna cena ali i količina pakovanja. Primetno je da kupci u prodavnicama nose manje korpe i da kupuju uglavnom jeftinije proizvode.

Šunku sve češće menja parizer, umesto buta u korpu idu rebra, a zamenu za sokove od čistog voća kupci uglavnom pronalaze u jeftinijim mešavinama, kažu trgovci.

"Kupci kupuju najosnovnije. Izbegavaju se skupi artikli. Kad imamo akcije u objektu tad osećamo blagi porast prometa. Kada nisu akcije, tokom nedelje, tada nam je promet u padu", ističe predsednik Udruženja trgovaca Srbije Milena Vitić.

U Beogradu i drugim velikim centrima dominira kupovina u velikim trgovinskim lancima, dok u centralnoj Srbiji i Vojvodini još prednjači ona u malim lokalnim prodavnicama.

"U poslednjih godinu dana dupliran je broj ljudi koji svakodnevnu nabavku obavljaju i na pijacama. Sada imamo situaciju da svaki treći građanin tu malu kupovinu svakodnevno obavlja na pijacama", rekao je direktor istraživanja Ipsos stratedžik marketinga Predrag Kurčubić.

Cena postaje sve bitnija pri izboru, kažu u potrošačkim organizacijama.

"Na uštrb sopstvenog zdravlja potrošači sve više kupuju jeftine proizvode, a kako stvari stoje taj trend će se nastaviti i sledeće godine", primećuje predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

U malim radnjama za godinu dana vrednost prosečnog računa pala je sa 280 na 250 dinara. U istom periodu, u hipermarketima prosečan račun je gotovo isti, oko hiljadu i po dinara.