Strazbur vraća staru deviznu štednju

Srbija i Slovenija odgovorne su za vraćanje novca štedišama Invest i Ljubljanske banke - odluka je suda u Strazburu. Troje građana koji su se žalili Evropskom sudu dobiće po četiri hiljade evra kao naknadu za nematerijalnu štetu ali, što je važnije, presuda će biti model po kome će se postupati i u slučaju ostalih štediša. Iz Ljubljane i Beograda najavljuju žalbe.

Za štediše pravda, za dve države Pandorina kutija. Presudom suda u Strazburu Slovenija i Srbija moraće da reše problem stare devizne štednje Invest banke i Ljubljanske banke. Iako je doneta na osnovu tri slučaja, ta presuda važiće za sve one koji su u sličnoj situaciji, odnosno koji su u tim bankama štedeli pre rata i ostali bez novca.

Strazbur već računa na 8.000 podnosilaca, ali štediše tvrde da ih ima na desetine hiljada.

"Mi smo osnovano udruženje na nivou BiH od Ministarstva pravde BiH i mi vodimo kompletnu dokumentaciju BiH. Invest banka Beograd duguje 94,3 miliona dolara bez kamata 20 godina", kaže Slavoljub Nikšić iz Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori.

Za dve decenije dug je, računaju, narastao na 200 miliona evra. Toliko od Srbije očekuje oko 40.000 štediša Invest banke u BiH. Istovremeno, 120.000 štediša iz te zemlje i 300.000 iz Hrvatske od Ljubljanske banke očekuju 185 miliona evra, odnosno tri milijarde sa kamatom, računica je Udruženja.

Iz Agencije za osiguranje depozita u Beogradu, koja štiti štediše u slučaju da banka prestane da radi, poručuju da stara štednja nije u njihovoj nadležnosti. O tome, kažu, treba da se dogovore države.

"Štediše svoja potraživanja ostvaruju na način koji se ugovori sa državama sukcesorima SFRJ. Imajući u vidu da takvi ugovori između država sukcesora nisu zaključeni (u ovom slučaju sa BiH), isplate stare devizne štednje deponentima u filijalama Invest banke u BiH nije bilo, niti je takva obaveza postojala", poručuju iz Agencije za osiguranje depozita.

Dok se u Ljubljani o presudi danima polemiše, u Srbiji za nju nije bilo istog interesovanja. Kako će biti regulisan milionski dug, iz države nema zvaničnih objašnjenja.

"Još uvek naše nadležne službe u Ministarstvu nisu proučile tu presudu, tek kada to pogledamo, kada budemo videli koje su implikacije moći ćemo da se javno izjasnimo o tome", rekao je pre nekoliko dana Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede.

Iz Ministarstva pravde u okviru koga je sektor za zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava najavljuju da će na presudu reagovati, za šta imaju tri meseca. Kako saznaje RTS, tokom naredne nedelje trebalo bi da se sastanu predstavnici tog ministarstva, Ministarstva finansija i NBS kako bi se pronašao način za vraćanje milionskog duga.