Aranžman sa MMF-om sledeće godine

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocenio je da bi Srbija aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, vrlo verovatno, mogla postići u februaru ili martu.

"MMF nije samo ekonomska institucija, već ima i politički element, pa verovatno čekaju da vide kako će se rešavati kosovski problem", rekao je Đogović novinarima. Takođe, uslov za novi sporazum je i izmena zakona o Narodnoj banci Srbije.

"Postoji velika verovatnoća da će aranžman sa MMF-om zaista biti i napravljen, što će biti dobro i za Vladu Srbije, jer će onda dobiti puna jedra za sprovođenje ekonomske politike i punu podršku te međunarodne finansijske institucije, a onda možemo da računamo i na ozbiljne reforme u javnom sektoru", naveo je Đogović.

U periodu kada je počela svetska ekonomska kriza MMF je bio, kako je rekao, veoma fleksibilan i popuštao je prethodnoj vladajućoj garnituri u Srbiji, koja nije "rešavala probleme, već ih gurala pod tepih".

Đogović je rekao da je zatim došlo do eksplozije tih problema i suočavanja sa istinom, kao i da nova vlast nema mnogo manevarskog prostora da bi mogla da se bavi kozmetičkim a ne suštinskim stvarima u ekonomskoj politici.

"Očekujem i reforme penzionog i zdravstvenog sistema kako bi se dodatno rasteretio budžet", dodao je on.

Đogović je istakao da su precenjeni prihodi u projekciji budžeta za 2013. godinu i da se može očekivati deficit veći od četiri odsto BDP-a umesto planiranih 3,6 odsto, pa postoji mogućnost da iduće godine ubrzo dođe do rebalansa budžeta u dogovoru sa MMF-om.

IZIT je, takođe, ocenio je da je Vlada Srbija u prvih 100 dana rada pokazala ozbiljnost i "strateško promišljanje" u borbi protiv korupcije.

Đogović je rekao da je vlada jasno istakla da se radi o bolesti društva koja je sitemskog karaktera i da je za borbu protiv korupcije potrebna izgradnja mreže kredibilnih mera i institucija.

U realiziji tih aktivnosti, kako je istakao Đogović, čine se prvi praktičcni koraci, a država je zatražila i pomoć na međunarodnoj sceni od relevantnih istitucija.

U ekonomskom delu vlada je, prema rečima Đogovića, prepoznala dubinu krize i napravila ambiociozan budžet za narednu godinu, kojim deficit treba da se smanji sa sedam na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kao negativno u prvih 100 dana rada Vlade Srbije, on je naveo nedostatak jasnog plana restrukturiranja javnog sektora, koji opterećuje srpsku privredu, i primese populizma vezano za neotpuštanje zapolenih u javnom sektoru u toku krize, kao i povećanje plata i penzija za dva odsto.