NIS i Kinezi zainteresovani za "Kovin"

Srbija bi iz uglja u Kovinu mogla da dobija i struju. NIS je predočio Vladi plan novog rudnika i termoelektrana koje bi zajednički gradio sa kineskom korporacijom "Čajna mašineri endžiniering korporejšn" (China Mashinery Engineering Corporation - CMEK).

Istražno pravo za kovinski ugalj, na istom prostoru, proteklih godina dobila su dva investitora: Bugarski "Enerdži konsaltig i inženjering" i NIS. Po svemu sudeći, investiorima nije lako da dođu do posla u Srbiji.

Procenjuje se da ispod Dunava u Kovinskom basenu uglja ima za narednih 35 godina. NIS, koji ima dozovlu za istraživanje rezervi, sa Kinezima planira gradnju dve termoelektrane snage po 350 megavata. Investicija je dobrodošla ali uprkos dozvoli pravno je nemoguća.

"To predstavlja pravni problem i dodatno komplikuje situaciju zbog toga što je jedna bugarska kompanija već uradila i odbranila elaborat o rezervama. A sve po odobrenju prethodnog ministarstva i pokrajinskog odeljenja za rudarstvo i životnu sredinu", kaže ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.

Energetske investicije su Srbiji neophodne pa ministarstva traže rešenje kako bi u što kraćem roku Vlada izašla iz ove neprijatne situacije.

"Ukoliko se stvari reše najbrže moguće u rudarstvu i energetici, onda mi možemo eventualno da očekujemo,ukoliko se postignu svi dogovori početak izgradnje tek za jedno godinu dana", navodi ministar energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović.

Saopštenjem se oglasio i Bugarski "Enerdži konsaltig i inženjerig" navodeći da u Srbiji rade već pet godina i da su uložili znatna sredstava pa očekuju da se projekt nastavi.

"Firma "Enerdži konsaltig i inženjering" dobila je istražno pravo 2008. godine, a 2010. i potvrdu o overenim rezervama za isto ležište od nadležnog sekretarijata AP Vojvodine. Potvrđene su rezerve od 183 000 000 tona uglja. Sada je u procesu izrada dokumenata za dobijanje eksploatacione dozvole, koja je sledeća faza za otvaranje rudnika. Sastavni deo projekta je izgradnja termoelektrane od 600 MW, dva bloka od 300 MW."

U Resornim ministrstva kažu i da preispituju sve potpisane memorandume i izdate dozvole kako bi se izbegle ovakve situacije koje štete zemlji.