Nemački predlog za spas Španije

Španski poslovni dnevnik Ekonomista objavio je da je Vlada Nemačke spremna da inicira odobravanje do 300 milijardi evra za Španiju iz fondova evrozone za spas finansijski slabljenih članica.

Taj novac bi, kako je ukazano, bio dovoljan španskim vlastima kako bi mogle da se uzdrže od pozajmljivanja na otvorenom tržištu tokom perioda od dve godine.

Istovremeno se očekuje da uslovi za odobravanje tog zajma budu povoljni, znatno niži od sadašnjih kamatnih stopa na španske obveznice. Prema podacima insajdera, reč je o kreditu po kamati od 2 do 2,5 odsto godišnje.

Izvori lista Ekonomista su ukazali da bi prva tranša od oko 100 milijardi evra bila puštena iz privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost, a preostalih 200 milijardi evra iz stalnog Evropskog stabilizacionog fonda koji će postati operativan u septembru.

Program koji predlaže Nemačka bi sprečio bankrotstvo Španije i doprineo bi da Evropska centralna banka (ECB) ne bude primorana da preduzme veliku kupovinu španskih obveznica na otvorenom tržištu sa ciljem sniženja kamatnih stopa na te vrednosne hartije.

Nemačke vlasti su više puta izjavljivale da prva runda takvih kupovina, koju je ECB obavila u periodu od avgusta 2011. do marta 2012, nije rešila problem visokog prinosa na španske vladine obveznice, već je dopustila da Španija dalje oslabi i da ne sprovodi neophodne strukturalne reforme.

Investitori su uvereni da Španiji ostaje sve manje vreme da samostalno rešava probleme rasta troškova zaduživanja koji se zadržavaju na rekordno visokim nivoima od oko 7,5 odsto.

Bankrotstva španskih regiona?

Situacija u Španiji u međuvremenu postaje sve teža. Poluautonomni regioni te zemlje su pogođeni velikim manjkom novca u budžetima, što preti da podstakne seriju regionalnih bankrotstava.

Katalonija će dobiti 3,5 milijardi evra kredita centralne vlade za spasavanje, a novac traže i Valensija i Mursija.

Regionalnim vladama Španije predstoji da do kraja godine refinansiraju ukupno 15 milijardi evra dugova, a lokalne vlasti trenutno taj novac nemaju.

Najnovije istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda je pokazalo da će dug španske vlade već sledeće godine porasti sa 84 na 96 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Već je postalo izvesno da pomoć evrozone za direktnu dokapitalizaciju španskih banaka od 100 milijardi evra možda neće biti dovoljna za izvlačenje zemlje iz dužničke krize.

Španske vlasti sve češće iza zatvorenih vrata razmatraju neophodnost traženja pune pomoći od Evropske unije i MMF-a za spasavanje zemlje. Koliko bi novca bilo potrebno još niko nije spreman da kaže, mada niz stručnjaka navodi fantastične cifre, sve do 400 milijardi evra.

Uporedo sa Španijom, rastu i prinosi na suvereni dug Italije koja ništa manje ne zabrinjava investitore.

Prema oceni stručnjaka, mala je verovatnoća da tržišta mogu da izdrže takvu dinamiku duže od sledećih 15 dana. Oni, pri tom, sve odlučnije pozivaju Evropsku centralnu banku da na tržištu otpočne kupovinu dužničke hartije problematičnih zemalja.