Susedi u krizi

Od kako je ekonomska kriza zahvatila svet, osim pada proizvodnje i zarada investitori sve više gledaju i koliko je neka zemlja u koju žele da ulažu sigurna i zavisna od događanja u okruženju. Kada je reč o regionu, Srbija najviše liči na severnog suseda, Mađarsku.

U Mađarskoj i Srbiji su slične plate i penzije, potencijal u poljoprivredi koja uvek ublažava pad standarda i Dunav i banje koje donose prihod od turizma. Slične su i dobre i loše strane dve ekonomije koje mogu da sarađuju i koje dele sudbinu.

"Kriza je najviše pogodila mala i srednja preduzeća posebno ona koja su bila orijentisana na domaće tržište, dok su izvozno orijentisane firme i one okrenute poljoprivredi spasile ekoniomiju. Naravno trgovina i prodaja stanova je najviše pretrpela, jer smo godišnje kreditirali ili prodavali 200.000 kola, dok je taj broj sada četiri puta manji", kaže zamenik predsednika "Otp banke" Petr Folf.

U Mađarskoj je evidentno da je kriza najviše pogodila građevinarstvo, trgovinu i prodaju stanova, jer se godišnje zidalo 35.000 stanova, a sada pet puta manje. I kvadrat stana u centru Budimpešte vredeo je 3.000 evra, a sada se može naći za 2.000, dok se prvoklasan poslovni prostor iznajmljuje za šest evra po kvadratu.

U takvoj situaciji država je zajedno sa bankama pomogla klijentima koji su imali problem u otplati zbog gubitka posla, pa je ponudila prevremenu otplatu kredita uz popust od 20 odsto, posebno za kredite u švjacarskim francima. To nije bilo teško, jer samo Mađarska "Otp banka" ima za 50 odsto veći obim kredita od celog srpskog bankarstva.

"Gledali smo da zajednički rešimo problem za svakog klijenta ponaosob. Ili da nađemo kupca za stan ili odložimo otplatu. Ako klijent misli da je bolje da ga prevremeno otplati, popust je bio 20 odsto, a taj manjak je po pola subvencionisala država i banka. To se posebno odnosilo na kredite u švjcarskim francima gde smo fiksirali rate kako bi klijenti bili zaštićeni od udara na kurs forinte", objašnjava ekonomski konsultant Peter Križanović.

A kada je reč o forinti, ona je poput dinara dosta devalvirla, ali i dalje Mađari u odnosu na Srbe imaju veće poverenje u nacionalnu valutu.

Iako je kamata na štednju u forintama osam odsto, a inflacija četiri procenta koliko i kamata na štednju u evrima, Mađari 60 odsto svojih uloga drže u nacionalnoj valuti.

Jedna od mera za zaštitu budžeta je i povećanje stope PDV-a u Mađarskoj i to nekoliko puta. Ipak pojedini prehrambeni proizvodi jeftiniji su nego u Srbiji od 30 pa do čak 50 odsto.