Evro, ipak, draži

Iako su građani Evropske unije koji koriste evro ubeđeni da zajednička valuta nije dobra za ekonomiju njihovih zemalja, nisu spremni da se vrate na ranije nacionalne valute, pokazuje anketa sprovedena u okviru projekta "Global attitudes" istraživačkog centra "Pew". Podrška evru je visoka i u onim članicama koje ne koriste zajedničku evropsku valutu.

Anketa je sprovedena među žiteljima pet članica evrozone (Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Grčka), kao i među tri države članice koje ne koriste evro (Velika Britanija, Poljska i Češka), piše Njujork tajms.

U tih osam članica živi više od 75 odsto od 500 miliona stanovnika ekonomskog bloka. U svakoj zemlji anketirano je oko 1.000 stanovnika.

Eksperti nisu uspeli da objasne vidljive protivrečnosti u odgovorima ispitanika, pretpostavljajući samo da učesnici ankete strahuju od rizika koji donosi izlazak iz evrozone.

"Evropljani shvataju da je odustajanje od evra kao skok u tamu", napomenuo je direktor sektora za međunarodne ekonomske stavove "Pew" Brus Stouks.

Ispitanici iz Grčke, koja bi mogla da bude prva zemlja koja je napustila evrozonu, dali su najtipičnije odgovore, smatraju autori ankete. Upravo u Grčkoj veliki broj učesnika tvrdi da je zemlju oslabila evropska ekonomska integracija, ali njeni građani daju najveću podršku članstvu u evrozoni, za šta se izjasnilo 71 odsto anketiranih.

Najnižu podršku evru dali su Italijani, samo 52 odsto anketiranih se izjasnilo u korist zajedničke valute.

Povoljan uticaj zajedničke valute na privredni razvoj zemlje priznalo je 46 odsto Grka, 30 odsto Italijana i 31 odsto Francuza. U Poljskoj je na to pitanje pozitivan odgovor dalo 48 odsto anketiranih prema 63 odsto 2009. godine, u Češkoj 28 odsto prema 45 procenta u 2009.

Prema rezultatima ankete, Nemačka zaslužuje najveća priznanja, a njena kancelarka Angela Merkel proglašena je za najviše uvažavanog evropskog lidera, bez obzira na njen krajnje oštar stav po pitanju budžetske konsolidacije u Evropi.

Jedino u Grčkoj, čiji su odnosi sa Nemačkom zbog krize naglo pogoršani, politiku Angele Merkel podržalo je samo 14 odsto anketiranih, dok je u ostalim zemljama taj pokazatelj premašio 50 procenata.

U ostalih sedam zemalja Grčka i grčki političari dobili su najmanje poena.

Broj Nemaca koji podržavaju pomoć problematičnim zemaljama raste sa produbljivanjem krize, saznaje se iz rezultata ankete – 49 odsto ove godine prema 42 procenta u proleće 2010.

U Francuskoj se, međutim, zapaža direktno suprotna slika – ove godine mere pomoći podržalo je 44 odsto anketiranih, dok je takvih pre dve godine bilo 53 procenta.