Španija bez grčke reprize

Na evropskim tržištima ponovo se strahuje za ekonomiju Španije i Italije. Zbog sumnje u njihovu sposobnost da drže finansije pod kontrolom, opet im rastu troškovi zaduživanja i evrozona se našla u novom začaranom krugu dužničke krize. Evropska unija, međutim, kaže da su strahovanja preterana i da im ne treba strana pomoć.

Španija ne ide grčkim stopama, bez obzira na recesiju i veliku nezaposlenost. Evropska unija kaže da su mere štednje dovoljne.

"Španska vlada pokazuje odlučnost da sprovede neophodne reforme i, što je još značajnije, da ove godine smanji manjak u budžetu na 5,3 odsto, a sledeće na tri odsto", kaže Olivije Bejli iz Evropske komisije.

Evropska unija mnogo više ceni trud španske vlade nego što ga cene tržišta.

Kamate na pozajmice Španiji skočile su na zabrinjavajućih šest odsto, iako vlada namerava da uštedi još 10 milijardi evra na rezovima u zdravstvenom i obrazovnom sistemu, zbog čega je Španci optužuju da žrtvuje "državu blagostanja".

Vladi u Madridu nije drago ni to što je prozivaju u evropskim prestonicama. Posebno su ljuti na italijanskog premijera koji kaže da je Španija krivac za novu napetost u evrozoni i na francuskog predsednika koji je uporno koristi kao loš primer u svojoj predizbornoj kampanji, pa u Parizu spuštaju loptu.

Valeri Pekres, predstavnica vlade Francuske kaže da su strahovanja za špansku ekonomiju preterana.

"Vlada Marijana Rahoja sprovodi hrabre i neophodne strukturne reforme, koje će poboljšati potencijal za ostvarenje ekonomskog rasta i dovesti do preokreta", kaže Pekresova.

Iako većina ekonomista upozorava da je štednja za svaku pohvalu, ali da nema izlaska iz krize dok se ne podstakne ekonomski rast i zaposlenost, evropske vlade i dalje prave rezove.

U Hrvatskoj će u narednoj godini broj javnih i državnih službenika biti smanjen za 10.000. U Grčkoj je štednje svima preko glave, pa je u toku štrajk pomoraca koji preti da pokvari Uskršnje praznike, kao i protest penzionera.

Pred grčke vanredne izbore, u evrozoni strahuju da bi štednja mogla da bude dovedena u pitanje, ako bi političke stranke koje su protiv nje dobile većinu u parlamentu, pošto su dve tradicionalno dominantne stranke u petoj godini krize izgubile podršku glasača.