U potrazi za boljim životom

Od 2.000. godine oko 150.000 ljudi u Srbiji u proseku je godišnje menjalo mesto boravka. Mnogi su to činili u potrazi za boljim životom, jer su razlike između razvijenog severa i nerazvijenog juga sve veće.

Nenad Tomović iz Prokuplja ima 36 godina, završio je srednju poljoprivrednu školu, ali posla nema, pa kao sezonac povremeno radi građevinske poslove u Beogradu. Nosi se mišlju da se trajno preseli u glavni grad ukoliko mu se ukaže prilika.

Proizvodnja, potrošnja i investicije skoncentrisane su u velikim gradovima.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je osnovni način da se velike razlike između urbanih centara i ostatka Srbije smanje u investicionim radovima koji bi se radili što dalje od Koridora 10 i u subvencionisanju novih radnih mesta u onim delovima Srbije koji su i investiciono i na svaki drugi način pasivni.

Stanovnik Novog Beograda prošle godine mesečno je prosečno zarađivao oko 58.000 dinara. Stanovnik Gadžinog Hana gotovo tri puta manje.

U stvaranju bruto društvenog proizvoda beogradski region učestvuje sa 40 odsto, sledi region Vojvodine sa 26 procenata. Šumadija i zapadna Srbija po tim parametrima su duplo lošije od Beograda, a južna i istočna Srbija trostruko lošije.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović smatra da nema za sada razloga da očekujemo pomake u bližoj budućnosti.

"Te promene mogu da nastanu tek promenama u ekonomiji, pre svega restrukturiranjem i otvaranjem novih radnih mesta koja mogu da budu posledica investicija i daljeg razvoja ekonomije u Srbiji", kaže Vukmirović.

Država pokušava da svima pruži jednake šanse. Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj očekuje da u martu bude gotov nacrt nacionalnog plana regionalnog razvoja, a da ga do kraja godine, u formi zakona, donese Skupština Srbije.

"To je krovni dokument koji će se kasnije razrađivati u regionalne razvojne strategije i programe finansiranja prioriteta koji treba da dovedu do promene slike regionalnih razlika razvijenosti i nejednakosti u Srbiji", kaže Eždenci.

Što je zemlja bliža članstvu Evropskoj uniji i u prvoj godini od pristupanja regionalne razlike se povećavaju, da bi se kasnije postepeno smanjivale zbog korišćenja novca iz evropskih fondova, pokazuju istraživanja.