Evropska noćna mora, nemačka bajka

Premijer Italije Mario Monti, prilikom jučerašnjih razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, rekao je da vlada u Rimu namerava da primeni nemački recept za budžetsku disciplinu, jer je, kako kaže, Nemačka uzor svakoj tržišnoj ekonomiji.

Glavni razlog tome jeste što privreda lokomotive Evrope i dalje raste, a broj nezaposlenih se smanjuje.

Kako navodi nemački Špigl, nemačke komšije možda pate, ali kriza evrozone stvorila je uslove koji pogoduju nemačkoj ekonomiji. Tako se kamatne stope za zaduživanje države smanjuju, nezaposlenost se smanjuje, a izvoz doživljava procvat.

San svakog ko se zadužuje jeste da, kada zatraži zajam, ne samo da ne plati kamatu, već da zajmodavac njemu plati. Iako deluje kao bajka baš se to desilo nemačkoj vladi kada je pre par dana podigla kredit od 3,9 milijardi evra, piše nemački list.

Kamatna stopa je neverovatno, ali istinito u minusu od 0,01 odsto. Čak je i nemačka Agencija za finansije bila zapanjena. "Ovo se nikad nije desilo", rekao je portparol tog tela.

Razlog tome je što je Nemačka jedna od retkih preostalih "sigurnih luka" za kreditore i mnogi investitori radije bi pozajmili pare u sigurne ruke, nego da rizikuju da, zbog nesigurnosti na tržištu, pretrpe gubitke, navodi list.

Postalo je nepisano pravilo da, kada veliki deo evrozone trpi gubitke Nemačka profitira, ocenjuje Špigl.

Poslednji u nizu izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja "Ifo" došao je do prognoza da će se privrede Francuske, Španije, Italije, Belgije, Grčke, Portugala i Kipra najverovatnije smanjiti ove godine. Nemačka privreda, sa druge strane, verovatno će zabeležiti rast od 0,4 odsto.

Neuravnoteženost između Nemačke i ostalih članica evrozone najočiglednija je na polju zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. Tako je prosek nezaposlenosti u evrozoni 10,3 odsto, dok je u Nemačkoj prošle godine smanjena na 7,1 odsto.

Nemačka profitira od slabog evra

Dok u Španiji mladi ljudi protestuju zbog nezaposlenosti, Nemačka profitira od dolaska novih sposobnih profesionalaca. Tako sve veći broj mladih iz južnoevroskih zemalja hrli na sever, u Nemačku.

Ali Berlinu pogoduje još jedan simptom krize evrozone – slab evro. Za nemačke kompanije slabljenje evra ima ulogu branika. Slabiji evro znači da su nemački proizvodi jeftiniji, a samim tim i traženiji.

Tom Vousa iz Nacionalne banke Australije objašnjava zašto je Nemačka profitirala od krize u evrozoni i pada vrednosti zajedničke valute. 

"Korist koju Nemačka ima od dužničke krize u Evropi jeste u tome što je zajednička valuta ispod vrednosti prema dolaru i funti. To omogućava nemačkom izvozu da veoma snažno raste. Zarada nekih izvoznika povećava se po stopi od 20 odsto", navodi Vousa.

Tako je izvoz Nemačke skočio u novembru prošle godine za čitavih 2,5 odsto i dostigao 94,9 milijardi dolara. U poređenju sa 2010. godinom, najjača evropska privreda zabeležila je rast, najblaže rečeno, impresivan rast od 8,3 odsto.

Međutim, čak i sa ovakvim neverovatnim brojkama većina analitičara smatra da nemačka lokomotiva nije dovoljna da od recesije spase evrozonu u kojoj se ekonomska aktivnost jedva održava na 0,1 odsto.