Banke opreznije sa kreditima

Predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izjavio je kako očekuje da će banke u 2012. godini biti na oprezu kada je reč o kreditiranju stanovništva i privrede.

U uslovima ekonomske krize, banke su opreznije jer je veći rizik da se uzeti krediti kasnije ne vraćaju na vreme, rekao je Dugalić u izjavi Tanjugu navodeći da se slaže sa izjavama domaćih zvaničnika da Srbiju očekuje teška ekonomska godina.

"Banke su rigidne u pogledu odobravanja novih kredita i to je sasvim razumljivo ponašanje. Pretpostavljam da će takvu politiku voditi i u narednom periodu", objasnio je Dugalić ono što smatra zakonomernošću u ponašanju banaka, u uslovima krize.

Predsednik UBS istakao je da to, kako će se ponašati banke, u velikoj meri zavisi od faktora na koje može malo da se utiče.

"Naš odnos sa EU, moguće približavanje, udaljavanje, pristup nekim fondovima, kreditni rejting, dolazak stranih direktnih investicija, neki su od činilaca koji bitno opredeljuju našu ukupnu ekonomsku poziciju a mi na njih gotovo nimalo ne možemo da utičemo", ukazao je Dugalić.

Predsednik UBS ističe da od navedenog zavisi i kakva će biti pozicija privrede i bankarskog sektora u Srbiji.

Dugalić je ocenio da će nedavno doneta odluka Narodne banke Srbije, da se bankama smanje rezervisanja i da se drugačije klasifikuju rizici, omogućiti da umanjivanje kamatne stope, ali ne i neku veliku kreditnu ekspanziju.

"Banke ne mogu da 'leče' privredu, daju kredite onima koji mogu da ih vrate, i upravo ova mera je orijentisana ka onima koji mogu da rade, da vraćaju kredite i da im taj teret bude manji kroz niže kamatne stope. To je smisao ove mere", precizirao je Dugalić.

Sigurnost poslovanja ispred dobiti 

Dugalić je istakao i da će banke na osnovu poslovanja u 2011. godini zabeležiti dobit, ali i manji prinos na kapital.

"Godinama bankarski sektor ostvaruje manji prinos na kapital, ili jednostavnije rečeno profitna stopa je manja od ostvarene stope banaka u zemljama u okruženju, pa čak i u evropskim razmerama, ali mi smo se navikli na to", ukazao je Dugalić.

Dugalić je podsetio da se bankarski sektor Srbije usmerio na održavanje sigurnosti, likvidnosti, solventnosti "poučen iskustvom iz prošlosti", ali na "uštrb" dobiti.

Predsednik UBS istakao je da ne treba izgubiti iz vida da je takva orijentacija bankarskog sektora doprinela da bude sačuvana makroekonomska stabilnost i da Srbija ne dođe u situaciju poput Islanda ili Irske, gde je zbog propasti banaka čitava nacionalna ekonomija dovedena "na rub propasti".

Dugalić je podvukao i da su banke "korektnom" likvidnošću ušle u 2012.

"Prvo imaju najbolju adekvatnost kapitala, odnosno najveću sigurnost za sve plasmane posebno rizične, imaju i dobru likvidnost - koeficijent je dva, a to je dvostruko više od minimuma koji se predviđa i našim zakonom i bazelskim sporazumom. No, problem je veliki broj loših zajmova zbog kojih moraju da izdvajaju velike rezervacije i to je trenutno najveće opterećenje", ukazao je Dugalić.

Predsednik UBS naveo je i kako očekuje da u 2012. bude nastavljeno sa subvencionisanim kreditima - zajmovima banaka u kojima država subvencioniše kamatu.

"Pretpostavljamo da će neka vrsta subvencije postojati, jer ti krediti za subvenciju i likvidnost su pomogli privredi da lakše preživi u teškoj godini iza nas.Ti zajmovi su imali pozitivan efekat i nisu bili sasvim pogrešni", zaključio je Dugalić.