Mnogo sindikata, mala korist

Zakon o radu dozvoljava osnivanje sindikata sa samo nekoliko članova, pa se tako sindikalna scena razjedinjuje, što šteti interesima i radnika i poslodavaca. U Srbiji ima više od 22.000 registrovanih sindikata, 17.000 je aktivno, iako mnogi među njima nemaju reprezentativnost.

Sindikati koji nisu reprezentativni ne mogu sa poslodavcem pregovarati o zaradi i uslovima rada, a zbog malobrojnosti ne mogu postići bolji položaj za radnike štrajkom, niti pregovorima.

Najviše sindikata ima u velikim sistemima. "JAT" je nekada imao 32 sindikata, a "Železnice Srbije" danas imaju 25 registrovanih sindikata od kojih su samo tri reprezentativna.

Novi, manji sindikati nastaju najčešće izdvajanjem iz postojećih, jer članstvo izgubi poverenje u sindikalno rukovodstvo.

Miodrag Vasić iz Sindikata železničara Srbije za prevoz kaže da ima utisak da su se ljudi koji vode sindikate učaurili i ušančili u svoje rovove i jako teško izlaze iz tih rovova.

"To su rovovi privilegija, rovovi mogućnosti koje ničim ne doprinose da radnički položaj bude bolji", kaže Vasić.

U jednom od reprezentativnih sindikata "Železnice" kažu da mali sindikati nemaju iskustva niti organizacionu strukturu, često budu izmanipulisani ili podmićeni.

Branislav Petrović iz Nezavisnog sindikata mašinovođa Srbije rekao je da zaposleni sami ne mogu da organizuju štrajk u skladu sa zakonom o štrajku, niti da sprovedu pregovore sa Vladom, resornim ministarstvima ili poslodavcem, već to mogu da urade priključivanjem nekom od reprezentativnih sindikata.

Milioni dinara za sindikalna rukovodstva

U "Železnicama Srbije" kažu da obezbeđuju prostorije za bar 15 sindikata, a za plaćanje 50 sindikalnih rukovodilaca godišnje izdvajaju milione dinara. Najveći problem, ipak, predstavlja nejedinstvo sindikata.

Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra "Železnica Srbije" kaže da su ponekad stanovišta sindikalnih organizacija dosta suprotstavljena, pa je možda najteže pronaći zajednički jezik i uskladiti različite interese tih sindikata.

U Ujedinjenom granskom sindikatu "Nezavisnost" tvrde da nereprezentativni sindikati opstaju isključivo zbog interesa pojedinaca, najčešće predsednika koji po zakonu dobija plaćene sate i kada ne radi, a može i da se neregistrovano bavi trgovinom i raznim poslovima, a da ne plaća porez.

Predsednik sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak smatra da bi morala hitno da se promeni procedura registracije sindikata.

"Ovako ispada da bilo ko, ko naiđe sa ulice i hoće da registruje sindikat, može da to uradi za pet minuta. To nije dovoljno ni po zakonu koji važe u Srbiji, a još manje prema međunarodnom pravu", kaže Čanak.

Reprezentativni sindikati još nisu tražili pooštravanje uslova za osnivanje sindikata, a pitanje je koliko bi državi, najvećem poslodavcu, to odgovaralo.

Dok se zakon ne promeni, postojaće mnogo razjedinjenih sindikata i slučajeva da u firmi sa 18.000 zaposlenih kao što je "Železnica", mogu da štrajkuju i zaustave međunarodni železnički saobraćaj dva sindikata koji imaju po 8 članova.