Kukuruzni med

Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, svaka peta tegla meda nije ispravna. Na tržištu ima meda koji košta 215 dinara, što je manje od otkupne cene. Veterinarska inspekcija kontrolisaće i ovaj med kako bi proverila da li je falsifikovan.

Prema saznanjima Saveza, neki proizvođači su, da povećaju proizvodnju, pčele hranili šećerom, dodavali medu kukuruzni sirup i druge sastojke i takav proizvod prodavali kao da je med.

Falsifikata ima na svakom tržištu, pa i na mnogo zahtevnijim i kontrolisanijim nego što je naše, smatra Slobodan Eremić, direktor Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

"Problemi kod kvaliteta meda nastaju i u proizvodnji i to pre svega zbog nekih zastarelih shvatanja jednog broja proizvođača, kao i zbog usitnjenosti proizvođača", kaže Eremić.

Veterinarska inspekcija cele godine sprovodi redovne kontrole, a uoči sajmova meda i vanredne. Prema njihovim podacima od sto tegli, do sada je samo u jednoj otkriven neispravan med.

Dr Sanja Čelebićanin iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede kaže da je tada iz prometa povučeno 490 kilograma meda zbog neodgovarajuće deklaracije.

Veterinarska inspekcija takav med šalje na laboratorijsku analizu, jer samo u laboratoriji može da se utvrdi da li je reč o medu koji je falsifikat.

Pravi med nemoguće je prepoznati dok se ne urade sve propisane laboratorijske analize. Ipak je moguće odabrati kvalitetan med. On je vrlo često kristalizovan, laici bi rekli, ušećeren.

"Pravi falsifikati ne mogu nikada da se kristališu, jer oni se ne prave da se kristališu, oni se prave da bi mogli da stoje u rafovima polica, na pijacama", objašnjava dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Živadinović kaže i da naši kupci, nažalost, za razliku od kupaca u drugim zemljama, ne vole kristalisani med.

U Srbiji se godišnje proizvede dva do tri puta više meda nego što se potroši. Viškovi se izvoze, ali se pre toga rade detaljne analize koje potvrđuju kvalitet meda.