Krhko je znanje!

Rezultati istraživanja Novosti iz prošlosti, znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije pokazuju da mladi u Srbiji imaju veoma slabo znanje o istoriji svog naroda, a još manje o svetskim dešavanjima. Istraživanja je sproveo Stratedžik marketing, a objavljivana su u delovima.

Osim što ne znaju podatke iz najskorije istorije i sukoba devedesetih (na primer, trećina ispitanika ne zna šta se desilo u Srebrenici, a nešto manje od polovine ne zna ko je bombardovao Dubrovnik), veliki deo ispitanika ne zna ko su, na primer, saveznici Srbije u Prvom svetskom ratu.  

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava, Vojin Dimitrijević rekao je da ovo istraživanje nije imalo nameru da pokaže da građani ne znaju istoriju, već da vidi kako je znaju i razumeju.

Istoričar Radina Vučetić naglasila je da su autorke istraživanja bile iznenađene rezultatima koji su pokazali da je 72 odsto ispitanika reklo da ih istorija ne interesuje, a 81 odsto građana reklo da ne znaju istoriju.

Događaji slabo povezani

Vučetićeva navela je primer da je svega 23 odsto građana znalo da je prvi Univerzitet u Srbiji osnovan 800 godina posle prvih Univerziteta u zapadnoj Evropi, 1905. godine, iako je prošle godine država obeležila 200 godina univerzitetskog obrazovanja.

Istoričar Sanja Petrović-Todosijević istakla je da je 50 odsto ispitanika odgovorilo da je Vuk Branković izdao Srbiju na Kosovu, tokom boja 1389. godine, iako je srpska istorijska nauka, pre 200 godina, utvrdila da on nije izdajnik.

Poražavajuće je što su ovaj odgovor dali najmlađi ispitanici, od 18 do 29 godina, koji su tek završili svoje obrazovanje, rekla je Teodosijevićeva.

Istoričarka je naglasila da trećina građana ne zna da je Srbija stekla svoju nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. godine.

"Jugonostalgija" u istoriji

Istoričarka Dubravka Stojanović predstavila je deo istraživanja koji se bavi time kako građani Srbije vide druge narode, odnosno kako preko slike drugih vide sami sebe.

Skoro 54 odsto građana Srbije ne zna da su Engleska i Francuska bile saveznice Srbije u Prvom svetskom ratu, naglasila je Stojanovićeva i dodala da 27 odsto ispitanika misli da su saveznici Srbije tada bile Grčka i Rusija.

Prema njenim rečima, 62 odsto ispitanika misli da Hrvatska nije postojala kao država u srednjem veku, a samo 19 odsto zna da je i Crna Gora stekla svoju nezavisnost na Berlinskom kongresu.

Više od 40 odsto odgovorilo je da je Crna Gora stekla nezavisnost 2006. godine, navela je Stojanovićeva.

Istoričarka Olga Manojlović-Pintar naglasila je da 91 odsto ispitanika vidi SFRJ kao sinonim za bolji život, stabilnu i uglednu državu.

Pintareva je rekla da Josipa Broza Tita većina građana vidi kao najznačajniju ličnost Srbije, ali da sa druge strane skoro 50 odsto ispitanika smatra da je stvaranje Jugoslavije bila greška.

Kada smo građane pitali o odgovornosti za raspad Jugoslavije, rekla je Olga Manojlović-Pintar, 50 odsto građana smatra da je odgovornost na međunarodnoj zajednici, trećina da je odgovornost na političarima, četvrtina na republičkim rukovodstvima, dok je osam odsto reklo da je odgovornost na samim građanima.

Istoričarka je istakla da su građani na pitanja iz novije istorije uglavnom odgovarali sa "ne znam", što se može protumačiti da je u toku proces suočavanja sa zločinima i ratovima devedesetih godina.

Istraživanje je sprovela agencija Stratedžik marketing, uz finansiranje Evropske unije, u martu 2010. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.086 ispitanika, starijih od 18 godina.

Svetlana Logar istakla je da je 74 odsto ispitanika znalo do 50 odsto odgovora, dok je svega 26 odsto znalo više od 50 odsto odgovora na pitanja.