Čekajući zakon o restituciji

Pokušaj bivših vlasnika zemljišta na kojem je bila "Kasarna 4. juli" da blokiraju početak gradnje stanova na tom prostoru, još jedan je od primera koji podseća vlast da mora doneti zakon o restituciji.

Podeljena su mišljenja o tome zašto nema zakona i kakav će model vraćanja svojine biti primenjen.

Ipak, predstavnici Vlade očekuju da će zakon o restituciji biti donet u njihovom mandatu, da će biti pravičan i da će uvažiti ekonomsku realnost.

Zakon o restituciji čeka rasplet sudskog spora o vraćanju imovine crkvenim zajednicama. Za predstavnike mreže za restituciju to je još jedno odugovlačenje rešavanja tog pitanja.

Koordinator Mreže za restituciju Milivoje Antić objašnjava da razlog zašto nema restitucije u Srbiji, a samim tim i suštinske privatizacije "leži u ličnom interesu povlašćenih pojedinaca u Vladi Srbije koji odbijaju da vraćanjem imovine dovedu da država zadrži monopole".

U Vladi negiraju takve tvrdnje pravdajući nedonošenje zakona čekanjem ocene ustavnosti vraćanja imovine crkvama. Još se ne zna kakav će biti model vraćanja imovine.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da upravo zato što se ne radi o malim iznosima rešenje nije jednostavno, ali da kao jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji mora biti doneseno.

"Mi kao Vlada smo opredeljeni da do kraja mandta rešimo to pitanje", kaže Ilić.

Za sada su u opciji tri načina vraćanja imovine od oduzete svojine, preko obveznica u novčanom obliku, pa do kombinacije ta dva modela.

Popis po opštinama

Zaštitnik građana Saša Janković smatra da stari vlasnici gube strpljenje, ali da je najveći problem što država i ne zna sa kakvom imovinom raspolaže.

"Zbog toga smo od direkcije za imovinu kao zaštitnici građani u saradnji sa osobama koje traže svoju imovinu nazad organizovali akciju popisivanja po opštinama Srbije svega onog što se desetinama godina rasulo zaboravilo i država ne zna da ga ima", kaže Janković.

Dok se, s jedne strane popisuje imovina države koja bi mogla da se vrati u isto vreme se proveravaju podaci u molbama 140.000 starih vlasnika. Od tog broja skoro 4.000 stranih državljana potražuje svoju imovinu, pa stručnjaci kažu da čekanje nikome nije saveznik.

"Ako neko danas želi da ulaže, nije siguran u poreklo vlasništva tog zemljišta ili objekta koje je nastalo komunističkim ili socijalističkim nasleđem, onda rešenje tog pitanja u ovom trenutku ne predstavlja samo volju Vlade već i neminovnost", ocenio je profesor sa Engleske poslovne škole Vladimir Krulj.

Vrednost oduzete imovine prema ranijim procenama kreće se od četiri do osam milijardi evra.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu tu je situacija sa vraćanjem izglednija.

Najveći izazov sigurno su kuće i zemljište u gradovima što bi mogla da nadomesti ili novčana nadoknada ili zamena nekretnina.