Pregled štampe (27. 07. 2009.)

Šef kabineta Vuka Jeremića: Porodice imaju pravo na obeštećenje

Nesreća u Egiptu, u kojoj je 16. jula poginulo devet a povređeno osam građana Srbije, najveća je u poslednjih 25 godina koja se dogodila našim ljudima u inostranstvu. Do sada smo čitali ispovesti preživelih iz autobusa na koji je naleteo šleper na putu od Hurgade ka Luksoru, ali ne i kako je „iznutra" izgledala operacija spasavanja ovih ljudi koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova.

Ministarstvo spoljnih poslova je upravo u Egiptu pokazalo da njihov posao nisu samo borba za očuvanje Kosova, evropske integracije ili organizacija Samita nesvrstanih. Pokazali su i humanu stranu diplomatije - da kad je najteže pomognu građanima Srbije u nevolji! Da saopšte porodicama da su ostali bez najmilijih, da organizuju najbolju moguću lekarsku pomoć za povređene, transport poginulih u Srbiju... O toj drugoj strani MSP-a za Pres nedelje govori šef kabineta ministra spoljnih poslova Borko Stefanović.

- Najbolje bi bilo da se ta strana naše diplomatije o kojoj govorite nikad ne vidi i da se nikome od naših sugrađana ništa loše ne dogodi kada je van zemlje. Ali ovo što se dogodilo u Egiptu je najveća nesreća koja se u poslednjih 25 godina dogodila građanima Srbije u inostranstvu. Ovo ministarstvo ima sve potrebne resurse, ima mogućnosti, i pokazalo je da kad je najteže može da pomogne našim građanima. MSP je u poslednjih nekoliko godina puno uložilo u unutrašnje reforme, resor je podmlađen i modernizovan kako bi mogao da odgovori na sve izazove. Verujem da smo pokazali da kad se ovako velika nesreća dogodi ministarstvo može da organizuje, koordinira i sprovede kompletnu akciju kako bi se što brže pomoglo našima u nevolji. Ponosan sam i na odličnu koordinaciju i sa drugim državnim organima koji su zaista puno pomogli u rešavanju ovog teškog slučaja. Pre svega sa „Jatom", policijom, Ministarstvom odbrane, a sve pod punom koordinacijom predsednika republike i ministra Vuka Jeremića.

- Građani mogu da se osećaju bezbedno i sigurno gde god da su i da znaju da su Ministarstvo spoljnih poslova i država Srbija uz njih šta god da se desi. Čak i na onim mestima gde nemamo ambasadu ili konzulat, mi smo spremni u svakom momentu da im priteknemo u pomoć, jer to i jeste jedna od delatnosti ovog ministarstva.

Porodice poginulih i povređenih mogu pred egipatskim vlasima i osiguravajućim kompanijama da pokrenu postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete., rekao je Sefanović dodajući da će MSP obavestiti sve porodice, kako bi da bi mogle da preduzmu korake koji su u njihovom najboljem interesu.

Giganti duguju 4 milijarde evra

Srpski budžet uskoro bi mogao da bude dodatno opterećen pokrivanjem gubitaka državnih firmi. Minus u njihovom poslovanju, nakon podvučene crte ispod završnih računa za prošlu godinu, iznosi 371,8 milijardi dinara, odnosno blizu četiri milijarde evra!

Prema analizama koje je radio Republički zavod za razvoj, svaki peti dinar gubitaka srpske privrede za 2008. godinu uknjižila su javna preduzeća.

Strukturne reforme javnih preduzeća najavljuju se, kao prioritet, već drugu godinu zaredom. Najnoviji plan, izražen kroz Memorandum o ekonomskoj politici za 2010. godinu, kaže da nas u poslovanju preduzeća u državnom vlasništvu čeka istinski rez. Strukturne reforme trebalo bi da im podignu efikasnost, a ekonomske cene omoguće veću šansu za opstanak na tržištu.

Ove poteze trebalo je, međutim, već učiniti, jer je rast ukupnih prihoda javnih preduzeća u prošloj godini skoro četiri puta sporiji nego u ostalom delu privrede, u kojem su strukturnu reformu nametnuli proces privatizacije i tržište.

Najveći gubitaš među državnim firmama je "Elektroprivreda Srbije". Minus u poslovanju prošle godine iznosi oko 200 milijardi dinara. Kako sada stvari stoje, uz najavljeni "embargo" na poskupljenje struje u ovoj godini, EPS i nema mnogo šanse da postane rentabilniji.

Na gubitaškoj listi javnih preduzeća slede "Železnice Srbije", koje su u prošloj godini imale gubitak od preko 110 milijardi dinara. Tu je i "Jat ervejz", sa minusom od 7,2 milijarde dinara, ali i NIS, čiji završni račun iskazuje manjak od 3,9 milijardi dinara.

Od firmi u stoprocentnom vlasništvu države pozitivno su poslovali "Srbijagas" i "Elektromreža Srbije".

Da je ovaj finansijski rezultat iznenadio vlasnika ovih firmi - državu - govori činjenica da je vlada baš ove godine planirala da, prvi put, uzme profit od dividendi u javnim preduzećima. Prvobitno je predviđeno da se u državnu kasu uplati 100 odsto dobiti, da bi ova odluka, početkom jula, bila preinačena - vlada je umanjila procenat planirane uplate na 75 odsto prihoda od dividendi. U državnu kasu, po ovom osnovu, još nije uplaćen ni jedan dinar.

Na zaduženja javnih preduzeća u Srbiji otpada skoro 13 odsto ukupnih obaveza privrede. Najviše su zaduženi EPS, "Telekom Srbije", "Putevi Srbije", NIS i "Železnice".

Evropski krševi stigli u Srbiju - po odluci vlade

Uprava carina Srbije je do 22. jula ocarinila 41.716 automobila prema Uredbi o obaveznoj preregistraciji vozila sa stranim tablicama u vlasništvu stanovnika Srbije, naplativši oko milijardu i osamsto miliona dinara carina i poreza na dodatnu vrednost. Kako je saopšteno iz Uprave carina, u toku je carinjenje još 33.229 vozila, pa će tako kroz proceduru predviđenu za preregistraciju vozila s crnogorskim tablicama u vlasništvu građana Srbije, ali i onih sa „ekonomskim" registarskim oznakama, proći ukupno 74.945 vozila.

Dok država, svesno pogazivši svoje obećanje da neće dozvoliti preregistraciju „crnogoraca" koji ne ispunjavaju „euro 3" standard, zadovoljno trlja ruke, vlasnici špediterskih firmi upozoravaju da je Uredba o preregistraciji zloupotrebljena. Podsetimo, jedini uslov koji je vlada predvidela Uredbom o preregistraciji od 21. aprila je da je „za uvoz vozila sa CG i ino tablicama potrebno da lice s prebivalištem u Srbiji poseduje važeće ovlašćenje za upravljanje i raspolaganje vozilom, a koje je izdato i overeno pre prvog januara 2008. godine". Kao i svaka uredba u državi Srbiji i ova je našla svoja „mala vrata".

Primera radi, država je na ime uvoza (carine i PDV-a) „opela korsa", proizvedenog 1995. godine (koju je vlasnik platio 1.200 evra na „strane table"), ubrala 19.000 dinara. Uvoz „golfa 3" proizvedenog 1994. godine koštao je 22.000 dinara, a „audija 80" iste godine proizvodnje oko 24.000 dinara. S druge strane, mnogi od vlasnika „crnogoraca" su problem rešili tako što su vozila kojima su upravljali od vremena raspada državne zajednice prodali upravo državljanima Crne Gore.

Stanišić i Cane ojadili Srbiju za 300 miliona evra

Tužiti danas Caneta Subotića za osam miliona maraka ili dolara je smešno. Pa, to nije ni „lilihip" u razmerama stvarnog biznisa kojem je Subotić rukovodio, koji je promovisao i čijeg „ viška vrednosti" je bio krajnji korisnik, kaže u intervjuu za „Blic" Ratko Knežević, bivši insajder u crnogorskoj vladi i kum Mila Đukanovića.

O svojim saznanjima o švercu cigareta, tajnim kanalima, računima i osobama uključenim u taj posao, Knežević je dao i izjavu italijanskoj Direkciji za borbu protiv mafije, nakon čega je, kako je rekao u intervjuu za podgoričke „ Vijesti", dobio informacije da mu je ugrožena bezbednost. On je tada indirektno optužio Subotića za devet ubistava počinjenih od 1997. godine u Srbiji, Crnoj Gori, kao i za atentat na Ivu Pukanića. Naveo je i da je samo u 1999. i 2000. godini preko računa firmi „Codex" iz Lihtenštajna i „Dulvič" sa Kipra oprano oko 2,3 milijarde nemačkih maraka. Za ove firme, kaže on, istražitelji iz Barija sumnjaju da su ih kontrolisali upravo Đukanović i Subotić...

Upitan koliko je u „duvanskom biznisu" zapravo oštećena Srbija, Knežević kaže: - To nam najbolje može reći Nebojša Katić, čovek koji „soli pamet" srpskom narodu o finansijskoj krizi i privredi Srbije. Upravo je njega, zajedno sa Nikolom Miloševićem, Subotićevim sestrićem, državni tužilac Đuzepe Šelzi iz antimafijaške direkcije u Bariju, u svojoj optužnici označio kao čoveka koji je mozak operacije pranja novca preko firmi „ Dullwich" na Kipru i „Codex" u Lihtenštajnu.

"Ne želim nikako da se „igram" uloge prvog srpskog policajca gospodina Dačića ili tužioca Slobodana Radovanovića. Ipak, ako bi se napravio mali napor i ovom čoveku dao status zaštićenog svedoka, koji bi svoju stručnu ekspertizu zaista uposlio u korist građana Srbije, saznalo bi se tačno na koliko novca na računima u Švajcarskoj, Lihtenštajnu i na Kipru srpski ministar finansija treba legitimno da položi pravo."