Depresija i deca (NIJE EMITOVANO U DNEVNIKU)

Svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra boluje od depresije, podaci su Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, anksioznost i depresija čine čak 79 odsto svih psihijatrijskih dijagnoza, pa se predviđa da će, za deset godina, posle srčanih oboljenja, depresija biti druga bolest koja prouzrokuje invaliditet.

Stručnjaci kažu da čak i trogodišnje dete može da boluje od depresije. Ta bolest je do 12. godine češća kod dečaka, dok je posle tog uzrasta među pacijentima mnogo više devojčica.

Ankete pokazauju da neki misle da su deca depresivna jer nemaju ono što vide da druga deca imaju i često budu u depresiji i raspoloženje je vrlo loše, dok drugi misle da  što više imaju to su usamljeniji.

Još pre četiri veka, jedan pisac je ovu bolest opisao rečima - da se pakao na zemlji nalazi zapravo u srcu depresivnog čoveka.

Ponekad, poraz koji čovek doživi, objašnjavaju psihijatri, potpuno razori njegov odbrambeni sistem koji mu pomaže da se lakše nosi sa životnim problemima. Pored zlostavljanja i zanemarivanja dece kao i nesloge u porodici - depresiju mogu da prouzrokuju i razne druge životne situacije u kojoj se dete nađe bez podrške.

Doktorka Olivera Aleksić-Hil dečji psihoterapeut, navodi da je stres za dete i polazak u obdanište, školu, prva loša ocena, nemogućnost savladavanja školskog gradiva, ruganje vršnjaka...

"Sve su to situacije koje mogu dovesti do depresije a onda i kliničke slike depresije", rekla je Aleksić-Hil.

Porast depresije među našom decom - tvrde stručnjaci - najpre je roditeljska odgovornost.

Deca su prepuštena prilično sama sebi ili kolektivnim odgajanjima, roditelji su stalno pod stresom što se takođe odražava na decu i ono što se malo zna je činjenica da je za stabilnost, sigurnost i dobro raspoloženje jako vazno da majka bude smirena, da porodica dobro funkcioniše.

Gubitak apetita, bezvoljnost, usporeno mišljenje , svadljivost, potištenost i umor - samo su neki od simptoma depresivnog raspoloženja. Dešava se da takve promene pre roditelja uoče nastavnici u školi ili pedagozi .

Pakao koji može da izazove narkomaniju 

Milja Krivokuća, školski psiholog, kaže da "ponekad roditelji potpuno negiraju kada im se kaže da njihovo dete ima problem, da ne sarađuju sa školom i da je potrebno da se uključe i druge ustanove".

Naravno, dodaje Krivokuća, ima i onih roditelja koji su spremni na saradnju jer je jedino tako moguće da se pomogne detetu.

Nije svako neraspoloženje depresija - upozoravaju lekari. Ipak ukoliko ono potraje duže - neophodno je konsultovati psihijatra.

Kada se problem ignoriše - ponekad se desi ono najgore - depresivno dete može da posegne i za drogom, pa i da postane sklono samopovređivanju.

Taj pakao, kažu lekari, često nagoni depresivno dete da, ukoliko ne započne lečenje na vreme - kasnije posegne i za drogom.

Problem tada postaje još veći. Neretko se, nažalost, dešava, da u poodmakloj depresiji - kažu lekari - takav mlad čovek postane sklon samopovređivanju.