Vremeplov (16. jul)

Srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. godine, rođen je 16. jula 1858. godine. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda. U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. godine, kao načelnik Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. godine, u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915, sa neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo, što je omogućilo odstupanje srpske armije preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. godine rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, u aprilu 1918. godine je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu, pošto je prethodno doživeo razna poniženja od strane novog režima. Sahranjen je praktično ilegalno i bez ikakvih počasti u gradu kojem je doneo slobodu.

Na današnji dan 1989. godine umro je Herbert fon Karajan, austrijski dirigent, direktor Berlinske filharmonije i Bečke državne opere. Karajan, jedan od najčuvenijih dirigenata sveta, prvi put je pred publiku izašao u desetoj godini kao pijanista. Po savetu svojih učitelja postao je dirigent. Godine 1935. povereno mu je pozorište u Ahenu i fon Karajan je postao najmlađi muzički direktor u Nemačkoj. Četiri godine kasnije, našao se na čelu Državne opere u Berlinu. Za "čudo zvano Karajan" proglašen je nakon što je u berlinskoj Državnoj operi napamet dirigovao Vagnerovo delo "Tristan i Izolda". Posle Drugog svetskog rata, zbog svog političkog angažmana, suspendovan je sa posla, da bi se dirigentskoj palici vratio 1947. godine. Pedesetih godina, Karajan je krenuo u osvajanje sveta, najpre kao dirigent u milanskoj Skali, umetnički direktor Festivala u Salcburgu, dirigent Berlinske filharmonije i umetnički direktor Bečke opere. Svoj šezdeseti rođendan obeležio je osnivanjem fondacije za izučavanje muzike koja nosi njegovo ime. Sa 800 snimljenih ploča, Karajan je dirigent koji je iza sebe ostavio najviše snimljenog muzičkog materijala. Posedovao je vlastitu diskografsku kuću "Telemondial" sa sedištem u Monte Karlu. Posedovao je snažnu emotivnost, izraženu fantaziju, izuzetnu preciznost i harizmu, kojom je plenio.

1054.- Dan velike šizme - raskola između Istočne i Zapadne crkve

1723.- Rođen Džošua Rejnolds, engleski slikar, prvi predsednik britanske Kraljevske    umetničke akademije (Plimpton Erl, 16. 07. 1723 - London, 23. 02. 1792)

1796.- Rođen Žan Batist Kamij Koro, francuski slikar  (Pariz, 16. 07. 1796 - Pariz, 22. 02. 1875)

1805.- Počela sa radom Osnovna škola "Karađorđe" u Ostružnici

1858.- Rođen Petar Bojović, vojvoda (Mišićevo, 16. 07. 1858 - Beograd, 20. 01. 1945)

1872.- Rođen Roal Amundsen, norveški polarni istraživač, osvajač Južnog pola (Borg, 16. 07. 1872 - Bergen, 17. 06. 1928)

1896.- Umro Edmon Gonkur, francuski književnik (Nansi, 26. 05. 1822 - Šamprosej, 16. 07. 1896)

1899.- Rođen Božidar Jakac, slovenački slikar i grafičar (Novo Mesto, 16. 07. 1899 - Ljubljana, 20. 11. 1989)

1907. - Rođena Barbara Stenvik (Rubi Stivens),američka filmska glumica, dobitnica"Oskar"-a (Njujork, 16. 07. 1907 - Santa Monika, 20. 01. 1990)

1911. - Rođena Džindžer Rodžers (Virdžinija Ketrin Mek Mat), američka  pozorišna i    filmska glumica i plesačica (Indipendens, 16. 07. 1911 - Los Anđeles, 25. 04. 1995)

1918. - U Jekaterineburgu pogubljen poslednji ruski car Nikolaj Drugi Aleksandrovič  Romanov sa porodicom

1921.- Rođen Krste Crvenkovski, publicista, političar i državnik, potpredsednik    Predsedništva SFRJ (Prilep, 16. 07. 1921 - Skoplje, 21. 07. 2001) 

1932.- Rođen Tripo Simonuti, violinista, profesor Muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu (Kotor, 16. 07. 1932)

1939.- Umro dr Dragoslav Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, rektor   Beogradskog  univerziteta   (Beograd, 04. 12. 1886 -  Beograd, 16. 07. 1939)

1945- U Alamogordu u Novom Meksiku SAD izvršile prvu atomsku probu

1953.- Umro Hiler Belok, engleski književnik (Sen Klod, 27. 07. 1870 - Gulijford, 16. 07. 1953)

1969.- Prvi  čovekov let ka Mesecu - lansiran  američki vasionski  brod "Apolo 11"  sa  astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom

1981.- Umrla Neda Spasojević, pozorišna, filmska i TV glumica (Beograd, 16. 04. 1941 - Beograd, 16. 07. 1981)

1985.- Umro Hajnrih Teodor Bel, nemački književnik, nobelovac (Keln, 21. 12. 1917 - Merten, 16. 07. 1985)

1995.- Umro Stiven Harold Spender, engleski književnik i književni  kritičar (London,28. 02. 1909 - London, 16. 07. 1995)

1997.- Umrla Dora Mar (Teodora Marković),slikar i fotograf, muza i ljubavnica Pabla  Pikasa (Turena, 22. 11. 1907 - Pariz, 16. 07. 1997)

1998.- Umro Darko Kraljić, kompozitor (Zagreb, 18. 02. 1920 - Beograd, 16. 07. 1998)

2003.- Umrla Selija Kruz, kubanska pevačica (Havana, 21. 10. 1924 - Fort Li,16. 07. 2003)

2007.- Umro Mihail Kononov, ruski glumac (Moskva, 25. 04. 1940 - Moskva, 16. 07. 2007)

2007.- Umro Dmitrij Prigov, ruski književnik i likovni umetnik  (Moskva,   1940 - Moskva, 16. 07. 2007)

2008.- Umro Veselin Tomović, crnogorski novinar, urednik Radija Crne Gore, Televizije IN, Radija Antena M i Televizije Atlas  (- Podgorica, 16. 07. 2008)